Шпијуни, вештице и космонаути

Читати филозофску литературу лети једнако је „енглезирању и посматрању пастелних боја јесени” са кошуљом закопчаном до грла, и иако је, наравно, и то сасвим у реду, многи лети воле да се потпуно опусте и да пусте машти на вољу. Да уроне у жанровску литературу, у криминалистички, љубавни или фантастични роман. Таквим читаоцима, издавачке куће „Лагуна”, „Booka” и „Евро-ђунти” имају шта да понуде.

Ако волите филмовану литературу, поређења књига и филма, (које се свакако увек заврши у корист књиге), посветите се читању романа „Крпар, кројач, солдат, шпијун” Џона ле Кареа, који је прави маг у области крими и шпијунских прича. Књигу је објавио „Евро- ђунти”, у преводу Данка Јешића. Шпијунске интриге из доба Хладног рата, одмотавање доушничког сценарија, кртице у британској обавештајној служби, човека који Русима откуцава најповерљивије информације, у средиште постављају Џорџа Смајлија, пензионисаног обавештајца изверзираног у откривању уљеза. Друга екранизација, из прошле године, овог чувеног Ле Кареовог романа, у режији Томаса Алфредсона, и са глумачком екипом коју чине Гари Олдман, Колин Фирт и Том Харди, на сајту Имдб добила је високу оцену од 7,2 (све изнад седам углавном је одлично), и још увек је актуелна.

Из шпијунаже, могуће је винути се право у космос, и једно и друго делује хаотично, а заправо је савршено закономерно. „Лагуна” је, наиме, објавила романсирану биографију Константина Едуардовича Циолковског (1857–1935) руског физичара и оснивача модерне космонаутике, визионара који у своје време није био схваћен, али су га зато разумели Немци из тридесетих година 20. века, као и каснији совјетски научници. Књига се зове „Небеска механика”, написао ју је Том Булоу, а превела Дубравка Срећковић-Дивковић. Приказује постепено сазревање једног необичног ума, од детињства до значајних проналазака, човека који је волео звезде и посматрао небо као сопствени универзум.

„Напољу”, рече Константин, „сусрешћемо се са призором апсолутне тишине. Како нема атмосфере, звезде неће треперити као овде на Земљи. Више ће наликовати звездама у куполи цркве, или сребрним ексерима закуцаним у небеса, и кретаће се готово неприметно, јер је осна ротација Месеца двадесет осам пута спорија од осне ротације Земље. У поређењу са Месецом, пустиња Сахара је рајски врт!”, пише Том Булоу.

Један од најчитанијих аутора топ листе књига „Њујорк тајмса” Џејмс Патерсон (његове књиге продате су у 220 милиона примерака), писац чак осамдесет романа, који је инспирисао многе филмаџије, представљен је у издавачкој кући „Евро-ђунти” и романом „Вештица и вештац”. Тиме је познати писац 2009. покренуо серијал за тинејџере из области фантастике. Патерсон је једном приликом изјавио да је његов омиљени писац Маркес, али да су на њега најдубље утицали филмови „Операција Шакал” и „Истеривач ђавола”.

„У једном моменту сам схватио да у мени не чучи Улис, али да би могла чучати `Операција Шакал`”, изјавио је Патерсон. У роману „Вештица и вештац” Патерсон приказује ужасе тоталитарног друштва које анатемише све што је другачије, проглашавајући лов на вештице. Млади, који са ужасом схватају да су у клопци, заиста и развијају особине за које су оптужени, постајући свесни своје натприродне снаге…

Ко је читао роман „У мисо супи” оног другог култног Муракамија – Рјуa Муракамија, невероватно испричан трилер одличне карактеризације ликова, при самом помену имена овог аутора очекује нешто значајно. Тако је и овог пута, јер је издавачка кућа „Booka” управо објавила нову књигу Рјуa Муракамија „Аудиција”. То је мрачно ремек-дело, према којем је снимљен истоимени контроверзни филм, а који је режирао најзначајнији живи јапански режисер Такаши Мике. Прича је од почетка интригантна, богати бизнисмен одлучује да се после смрти супруге поново ожени, и тим поводом организује наводну филмску аудицију. Испоставиће се да жена коју је тако изабрао, није оно за шта се представља.

Колико пута сте у животу уочили некога на блиц и осетили невероватну привлачност, али та особа је, као у песми Џејмса Бланта, отишла са неким другим и више је никада нисте видели. Међутим, у књизи „Улица Шарлот” Дениja Воласа, коју у „Лагуни” поносно упоређују са романима Хорнбија и Парсонса, јунак ипак одлучује да пронађе девојку коју је срео при изласку из таксија, и тада све почиње: „Таксиста је био нестрпљив, а ми смо, претпостављам, били сувише британски уштогљени да бисмо једно другом рекли нешто више…и тако се то десило, хвала, и још један осмех. Затворила је врата, а ја сам гледао како такси одлази док је моја нада висила и клопарала по путу за њим…”. Књигу је превела Сања Бошњак.

„Лагуна” посебно препоручује књигу Дејвида Николса „Почетно питање” за све који су некада били студенти, или, рекло би се – штребери. У овој комичној причи, момак одлучује да импресионира жену свог живота тако што ће победити у најгледанијем квизу у Британији, у „Универзитетском изазову”. Брајан је некако схватио да жена у мушкарцу пре свега тражи „задивљујуће опште знање”.

Марина Вулићевић