Špijuni, veštice i kosmonauti

Čitati filozofsku literaturu leti jednako je „engleziranju i posmatranju pastelnih boja jeseni” sa košuljom zakopčanom do grla, i iako je, naravno, i to sasvim u redu, mnogi leti vole da se potpuno opuste i da puste mašti na volju. Da urone u žanrovsku literaturu, u kriminalistički, ljubavni ili fantastični roman. Takvim čitaocima, izdavačke kuće „Laguna”, „Booka” i „Evro-đunti” imaju šta da ponude.

Ako volite filmovanu literaturu, poređenja knjiga i filma, (koje se svakako uvek završi u korist knjige), posvetite se čitanju romana „Krpar, krojač, soldat, špijun” Džona le Karea, koji je pravi mag u oblasti krimi i špijunskih priča. Knjigu je objavio „Evro- đunti”, u prevodu Danka Ješića. Špijunske intrige iz doba Hladnog rata, odmotavanje doušničkog scenarija, krtice u britanskoj obaveštajnoj službi, čoveka koji Rusima otkucava najpoverljivije informacije, u središte postavljaju Džordža Smajlija, penzionisanog obaveštajca izverziranog u otkrivanju uljeza. Druga ekranizacija, iz prošle godine, ovog čuvenog Le Kareovog romana, u režiji Tomasa Alfredsona, i sa glumačkom ekipom koju čine Gari Oldman, Kolin Firt i Tom Hardi, na sajtu Imdb dobila je visoku ocenu od 7,2 (sve iznad sedam uglavnom je odlično), i još uvek je aktuelna.

Iz špijunaže, moguće je vinuti se pravo u kosmos, i jedno i drugo deluje haotično, a zapravo je savršeno zakonomerno. „Laguna” je, naime, objavila romansiranu biografiju Konstantina Eduardoviča Ciolkovskog (1857–1935) ruskog fizičara i osnivača moderne kosmonautike, vizionara koji u svoje vreme nije bio shvaćen, ali su ga zato razumeli Nemci iz tridesetih godina 20. veka, kao i kasniji sovjetski naučnici. Knjiga se zove „Nebeska mehanika”, napisao ju je Tom Bulou, a prevela Dubravka Srećković-Divković. Prikazuje postepeno sazrevanje jednog neobičnog uma, od detinjstva do značajnih pronalazaka, čoveka koji je voleo zvezde i posmatrao nebo kao sopstveni univerzum.

„Napolju”, reče Konstantin, „susrešćemo se sa prizorom apsolutne tišine. Kako nema atmosfere, zvezde neće treperiti kao ovde na Zemlji. Više će nalikovati zvezdama u kupoli crkve, ili srebrnim ekserima zakucanim u nebesa, i kretaće se gotovo neprimetno, jer je osna rotacija Meseca dvadeset osam puta sporija od osne rotacije Zemlje. U poređenju sa Mesecom, pustinja Sahara je rajski vrt!”, piše Tom Bulou.

Jedan od najčitanijih autora top liste knjiga „Njujork tajmsa” Džejms Paterson (njegove knjige prodate su u 220 miliona primeraka), pisac čak osamdeset romana, koji je inspirisao mnoge filmadžije, predstavljen je u izdavačkoj kući „Evro-đunti” i romanom „Veštica i veštac”. Time je poznati pisac 2009. pokrenuo serijal za tinejdžere iz oblasti fantastike. Paterson je jednom prilikom izjavio da je njegov omiljeni pisac Markes, ali da su na njega najdublje uticali filmovi „Operacija Šakal” i „Isterivač đavola”.

„U jednom momentu sam shvatio da u meni ne čuči Ulis, ali da bi mogla čučati `Operacija Šakal`”, izjavio je Paterson. U romanu „Veštica i veštac” Paterson prikazuje užase totalitarnog društva koje anatemiše sve što je drugačije, proglašavajući lov na veštice. Mladi, koji sa užasom shvataju da su u klopci, zaista i razvijaju osobine za koje su optuženi, postajući svesni svoje natprirodne snage…

Ko je čitao roman „U miso supi” onog drugog kultnog Murakamija – Rjua Murakamija, neverovatno ispričan triler odlične karakterizacije likova, pri samom pomenu imena ovog autora očekuje nešto značajno. Tako je i ovog puta, jer je izdavačka kuća „Booka” upravo objavila novu knjigu Rjua Murakamija „Audicija”. To je mračno remek-delo, prema kojem je snimljen istoimeni kontroverzni film, a koji je režirao najznačajniji živi japanski režiser Takaši Mike. Priča je od početka intrigantna, bogati biznismen odlučuje da se posle smrti supruge ponovo oženi, i tim povodom organizuje navodnu filmsku audiciju. Ispostaviće se da žena koju je tako izabrao, nije ono za šta se predstavlja.

Koliko puta ste u životu uočili nekoga na blic i osetili neverovatnu privlačnost, ali ta osoba je, kao u pesmi Džejmsa Blanta, otišla sa nekim drugim i više je nikada niste videli. Međutim, u knjizi „Ulica Šarlot” Denija Volasa, koju u „Laguni” ponosno upoređuju sa romanima Hornbija i Parsonsa, junak ipak odlučuje da pronađe devojku koju je sreo pri izlasku iz taksija, i tada sve počinje: „Taksista je bio nestrpljiv, a mi smo, pretpostavljam, bili suviše britanski uštogljeni da bismo jedno drugom rekli nešto više…i tako se to desilo, hvala, i još jedan osmeh. Zatvorila je vrata, a ja sam gledao kako taksi odlazi dok je moja nada visila i kloparala po putu za njim…”. Knjigu je prevela Sanja Bošnjak.

„Laguna” posebno preporučuje knjigu Dejvida Nikolsa „Početno pitanje” za sve koji su nekada bili studenti, ili, reklo bi se – štreberi. U ovoj komičnoj priči, momak odlučuje da impresionira ženu svog života tako što će pobediti u najgledanijem kvizu u Britaniji, u „Univerzitetskom izazovu”. Brajan je nekako shvatio da žena u muškarcu pre svega traži „zadivljujuće opšte znanje”.

Marina Vulićević