Колач власти

Врело је у Београду.Ноћни пуцњи, као у џунгли на асфалту, ујутро се забораве, почињу да шкрипе аутобуси за Аду,ред је пред бициклистичким лифтом под Бранковим мостом,пецароши се довикују или ћуте, на тезгама београдских пијаца од Зеленог венца до Палилуле, Бајлонија и Каленића су гомиле лесковачког парадајза и паприка...

А далеко од летње разбибриге,мало помало, саставља се нова влада,у што се нетремице гледа.

Ови дани лета су управо онај период који се назива термидор, знан кроз историју по томе да се у то време дешавају и крупни политички преокрети.

Тако теку и ови историјски дани политичког лета у Београду и сежу од Јагодине до Москве, Вашингтона,Берлина, Брисела.Међу главним протагонистима су Томислав Николић, Александар Вучић, Ивица Дачић. И бивши председник Борис Тадић:несуђени премијер, пред наговештену прву клапу неког другог филма, има нове шансе.Док се више говори о његовим ефемерама,посети Дубровнику,руковању са Хашимом Тачијем и о селидби са Дедиња,дотле изјаве новог мандатара Ивице Дачића подижу температуру, свеједно да ли сe ради о естрадним или озбиљним политичким потезима.

Изгледа као да се историја мења, али се у неким сегментима понавља енциклично.

О неизбежном понирању у историју, у јеку обележавања значајних годишњица, сведочи и подсећање на скандале, афере и интриге са некадашњих париских балова, па и на изјаву Марије Антоанете и њеном савету незадовољним људима да ако већ немају хлеба, једу колаче. Небитно је да ли је и колико тачна та изјава, она краљицу није одвела на гиљотину.

Ведро и готово нежно, али неувијено, зазвучала је изјава Дачића да је шефовима полиције „кренуло” и да су сви узнапредовали. У Хрватској, Карамарко смењује Косорку на челу ХДЗ-а. Задранин Томислав Карамарко је био начелник загребачке полиције и помоћник министра унутрашњих послова. Челна места добијају и ини шефови полиција у региону... а заборављено је да је својевремено министар унутрашњих послова БиХ Мато Андрић постао председник Председништва. Значај министра полиције никада није пренебрегнут на позорници светске историје. Некада хладни посматрач, Жозеф Фуше је својом марљивошћу и умешношћу постао министар полиције под Наполеоном. И не само то, Наполеон га се плашио, а Балзак се, пак, дивио том свима мрском војводи од Отранта.

Власт, одвајкада се зна, има магичан поглед – ко се једном суочи с њом, не може да се одвоји и остаје као прикован или зачаран.

Трибуни се уздижу и падају. „Прелетачи” лепршају, преконоћ, једним скоком прелазе из једне у другу странку. Некадашњим лидерима, Шешељу и Милошевићу,садашњи су окренули леђа. Један министар из њиховог периода, говорећи отворено о свом политичком шефу Милошевићу и о Тадићевој власти приметио је да су се у тој чудној коалицији измешали први Милошевићеви сарадници и његови највећи противници. До јуче, многи су се међусобно оптуживали или повијали леђа једни према другима. Тумачи се то, у светским дипломатским круговима, као позитиван процес.

Док лето ври и мами људе задовољствима, поред жирирања са Фахретом Јахић и оцењивања певачких звезда у успону, пријеми у београдским амбасадама, посебно последњих дана у црногорској, француској и америчкој, представљају посластицу за ловце на сензације. Уз политичаре, бизнисмени па и, црквени великодостојници и други, рафинирано се односе према позивима. Шири аудиторијум разрогачи очи, уз ћаскања о томе кад је ко дошао на пријем, ко је чекао, ко пропуштен преко реда, ко се с ким састао или се мимоишао. Једни мисле да су запостављени, други да су у висинама. Неки су на светлости, други у засенку, што не представља увек искрени знак наклоности.

Поред печења и љуте шљивовице у шумадијској хладовини, или на травњаку у раскошним баштама уз базен резиденција где се лагодно куша виски и шампањац с богате трпезе сласти и власти, тон се наизглед мења.

Часни и искрени су сад у политичкој арени. Још само грађанима да лакне. Земља је, кажу, у озбиљној кризи. То може да буде инспирација за нову власт.

Овај термидор је, уз старе страхове, део политичког тренутка и потоње политичке историје. Ни почетак, ни врхунац.

*Новинар, драмски писац, романсијер