Kolač vlasti

Vrelo je u Beogradu.Noćni pucnji, kao u džungli na asfaltu, ujutro se zaborave, počinju da škripe autobusi za Adu,red je pred biciklističkim liftom pod Brankovim mostom,pecaroši se dovikuju ili ćute, na tezgama beogradskih pijaca od Zelenog venca do Palilule, Bajlonija i Kalenića su gomile leskovačkog paradajza i paprika...

A daleko od letnje razbibrige,malo pomalo, sastavlja se nova vlada,u što se netremice gleda.

Ovi dani leta su upravo onaj period koji se naziva termidor, znan kroz istoriju po tome da se u to vreme dešavaju i krupni politički preokreti.

Tako teku i ovi istorijski dani političkog leta u Beogradu i sežu od Jagodine do Moskve, Vašingtona,Berlina, Brisela.Među glavnim protagonistima su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić. I bivši predsednik Boris Tadić:nesuđeni premijer, pred nagoveštenu prvu klapu nekog drugog filma, ima nove šanse.Dok se više govori o njegovim efemerama,poseti Dubrovniku,rukovanju sa Hašimom Tačijem i o selidbi sa Dedinja,dotle izjave novog mandatara Ivice Dačića podižu temperaturu, svejedno da li se radi o estradnim ili ozbiljnim političkim potezima.

Izgleda kao da se istorija menja, ali se u nekim segmentima ponavlja enciklično.

O neizbežnom poniranju u istoriju, u jeku obeležavanja značajnih godišnjica, svedoči i podsećanje na skandale, afere i intrige sa nekadašnjih pariskih balova, pa i na izjavu Marije Antoanete i njenom savetu nezadovoljnim ljudima da ako već nemaju hleba, jedu kolače. Nebitno je da li je i koliko tačna ta izjava, ona kraljicu nije odvela na giljotinu.

Vedro i gotovo nežno, ali neuvijeno, zazvučala je izjava Dačića da je šefovima policije „krenulo” i da su svi uznapredovali. U Hrvatskoj, Karamarko smenjuje Kosorku na čelu HDZ-a. Zadranin Tomislav Karamarko je bio načelnik zagrebačke policije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Čelna mesta dobijaju i ini šefovi policija u regionu... a zaboravljeno je da je svojevremeno ministar unutrašnjih poslova BiH Mato Andrić postao predsednik Predsedništva. Značaj ministra policije nikada nije prenebregnut na pozornici svetske istorije. Nekada hladni posmatrač, Žozef Fuše je svojom marljivošću i umešnošću postao ministar policije pod Napoleonom. I ne samo to, Napoleon ga se plašio, a Balzak se, pak, divio tom svima mrskom vojvodi od Otranta.

Vlast, odvajkada se zna, ima magičan pogled – ko se jednom suoči s njom, ne može da se odvoji i ostaje kao prikovan ili začaran.

Tribuni se uzdižu i padaju. „Preletači” lepršaju, prekonoć, jednim skokom prelaze iz jedne u drugu stranku. Nekadašnjim liderima, Šešelju i Miloševiću,sadašnji su okrenuli leđa. Jedan ministar iz njihovog perioda, govoreći otvoreno o svom političkom šefu Miloševiću i o Tadićevoj vlasti primetio je da su se u toj čudnoj koaliciji izmešali prvi Miloševićevi saradnici i njegovi najveći protivnici. Do juče, mnogi su se međusobno optuživali ili povijali leđa jedni prema drugima. Tumači se to, u svetskim diplomatskim krugovima, kao pozitivan proces.

Dok leto vri i mami ljude zadovoljstvima, pored žiriranja sa Fahretom Jahić i ocenjivanja pevačkih zvezda u usponu, prijemi u beogradskim ambasadama, posebno poslednjih dana u crnogorskoj, francuskoj i američkoj, predstavljaju poslasticu za lovce na senzacije. Uz političare, biznismeni pa i, crkveni velikodostojnici i drugi, rafinirano se odnose prema pozivima. Širi auditorijum razrogači oči, uz ćaskanja o tome kad je ko došao na prijem, ko je čekao, ko propušten preko reda, ko se s kim sastao ili se mimoišao. Jedni misle da su zapostavljeni, drugi da su u visinama. Neki su na svetlosti, drugi u zasenku, što ne predstavlja uvek iskreni znak naklonosti.

Pored pečenja i ljute šljivovice u šumadijskoj hladovini, ili na travnjaku u raskošnim baštama uz bazen rezidencija gde se lagodno kuša viski i šampanjac s bogate trpeze slasti i vlasti, ton se naizgled menja.

Časni i iskreni su sad u političkoj areni. Još samo građanima da lakne. Zemlja je, kažu, u ozbiljnoj krizi. To može da bude inspiracija za novu vlast.

Ovaj termidor je, uz stare strahove, deo političkog trenutka i potonje političke istorije. Ni početak, ni vrhunac.

*Novinar, dramski pisac, romansijer