Апарати за дијализу нераспаковани, пацијенти чекају

Од 355 апарата за дијализу које је наша земља још 2008. године добила као донацију од италијанске владе, остало је још 30 уређаја који још нису инсталирани. Уређаји из италијанске донације не раде,јер је у болницама у Шапцу и Петровцу на Млави, као и у Специјалној болници за интерне болести у Врњачкој Бањи у току адаптација простора.Пацијенти у овом местима очигледно морају још неко време дамуку муче и да на дијализу одлазе у најближе градове који поседују апарате или оне који нису преоптерећени. У неким медицинским кућама долазе на ред у вечерњим сатима, па изгубе по цео дан зарад одласка и враћања са дијализе.

У Министарству здравља тврде да улажу све напоре како би се сви преостали апарати за хемодијализу ставили у функцију у што краћем временском року.

– Треба имати у виду неопходне припремне радње које је требало обавити, од адаптације простора, у неким установама чак и повећање капацитета, куповине неопходног апарата за реверзну осмозу, који неке установе нису имале до оснивања нових центара за хемодијализу. Надамо се да ће до краја године сви апарати бити у функцији – кажу у Министарству здравља.

Како сазнајемо, у болници у Шапцу је планирано постављање 12 апарата, у Здравственом центру у Петровцу на Млави 10, а у Специјалној болници за интерне болести у Врњачкој Бањи осам.

Др Бранко Вујковић, помоћник директора Опште болнице у Шапцу, наглашава да су имали проблем са простором где ће бити смештени апарати, па су добили средства од око 22 милиона динара за преуређење простора. Нови уређаји ће бити смештени, додаје он, на месту старог хидроблока Шабачке болнице.

– Тренутно имамо 19 апарата и радимо пуним капацитетом у три смене. Било је ситуација када смо радили и у четири смене, како бисмо збринули све пацијенте. У нашу установу долази између 100 и 110 болесника на хемодијализу. Очекујемо расписивање тендера за извођача радова. Нисмо могли раније да завршимо то, јер нисмо имали новца због кашњења ребаланса буџета и одвајања новца за ту намену – нагласио је наш саговорник.

Чињеница је да сваке године у Србији има више од 150 нових пацијената којима је дијализа потребна. Стручњаци објашњавају да није битно само обавити дијализу, већ да то мора да буде обављено на веома добар начин, јер квалитет дијализе омогућава да људи живе по 30 година.

Горан Станисављевић, помоћник директора Здравственог центра у Петровцу на Млави, каже да је и код њих проблем уређење простора, и да тај процес тече спорије него што су у почетку мислили. Завршено је потписивање уговора за обављање водоинсталатерских, канализационих и термоизолационих радова, али тек следи расписивање конкурса за молерске радове.

– Надамо се да ћемо пре краја године пустити апарате у функцију, само да грађевинци не затаје. Дијализни центар ће се налазити на месту садашње медицине рада. Апарати из донације стоје нераспаковани у сандуцима у једној сали, под кључем су – додао је Станисављевић.

У Србији постоји 57 центра за дијализу и око хиљаду уређаја, а на лечење долази око 4.500 болесника.

Како истиче Слађана Брковић, директорка Специјалне болнице за интерне болести у Врњачкој Бањи, ова установа је прошле године добила средства за адаптацију простора за хемодијализу, обављени су грађевински радови, а апарати су инсталирани – али још не раде.

– Добили смо сагласност за пријем нових кадрова, па ће ових дана бити расписан конкурс за једног лекара интернисту, пет медицинских сестара и једног електротехничара. После тога следи обука примљених људи. Још новца нам недостаје за медицинску и немедицинску опрему, рецимо ЕКГ апарат, канцеларијски материјал. Затим ће морати да уследи усвајање процедура, односно да од РФЗО тражимо средства којим ће се финансирати поступак дијализе не само за редовне пацијенте већ и за оне који ће пожелети туристички да дођу у нашу бању, али морају на дијализу – рекла је Брковићева.

Наша саговорница каже да је незахвално процењивати када би могли да почну да раде нови апарати, али се нада да би то могло да буде на јесен.