Повишице неће пратити цене

Нећемо замрзавати пензије и плате, али њихов раст у првој години мора бити усклађен са реалним могућностима буџета, обећали су у коалиционом споразуму представници СНС-а, СПС-а и УРС-а. Шта то за грађане значи? Пажљиви читаоци овог документа кажу да нова власт неће уважити препоруке Фискалног савета по којима би лична примања требало замрзнути, али неће дословце пратити Закон о буџетском систему који предвиђа да плате и пензије прате раст цена.

Прописи предвиђају да пензионери и запослени у јавном сектору повишице добију два пута годишње. Прву пут у априлу за износ тромесечне инфлације, док је друго повећање планирано за октобар. И то тако што у формулу за обрачун улази половина прошлогодишњег реалног раста увећана за шестомесечни раст цена. Прошле године бруто домаћи производ, односно оно што српска привреда створи за годину дана, порастао је за 1,6 одсто. Што значи да у формулу за обрачун улази повећање од 0,8 одсто увећано за инфлацију од априла до октобра.

Према оцени Горана Николића, сарадника Института за европске студије, бројеви су неумољиви. Што значи да нова владајућа већина, чак и да има најбољу намеру, неће моћи да испоштује закон по коме ће плате и пензије пратити раст цена.

– Неке оптимистичне процене показују да ће инфлација, до краја године, у најбољем случају бити једноцифрена. А према Закону о буџетском систему, већи раст цена значи и веће обавезе – каже Николић.

С обзиром на то да укупни трошкови за плате и пензије у буџету износе око 800 милијарди динара, то значи да повећање плата и пензија за само један одсто повећава укупне трошкове око осам милијарди динара. Фискални савет предложио је замрзавање плата и пензија, јер најпростије речено – пара у буџету нема. Према њиховој процени, уколико се ништа не предузме, минус у каси до краја године достићи ће више од 200 милијарди динара, а по закону он не би смео да буде већи од 152 милијарде динара. То за нашу земљу може да значи и кризу јавног дуга, упозорио је недавно Фискални савет.

– Ове године очекујемо неколико инфлаторних удара. У првих пет месеци раст цена већ је достигао је 5,1 одсто. Евентуално повећање пореза на додату вредност такође ће једнократно погурати цене. Према неким проценама за 1,5 одсто. И ту није крај, инфлаторним ударима, јер је за јануар следеће године најављено повећање акциза. Једини дезинфлаторни фактор је ниска тражња, односно то што народ нема пара па трговци не могу трошкове да пребаце на цене – каже Николић и додаје да би строго праћење закона у овом случају креирало велике обавезе, не само ове него и следеће године.

Без обзира на то што за 2.000 грађана и пензионера, који су буџетски корисници, ово није добра вест они који раде у приватном сектору могу само да им завиде и на овако скромним повишицама. Јер, нека истраживања показују да је просечна плата у јавном сектору чак 40 одсто већа, него у приватном. А највећи терет кризе поднео је управо реални сектор, где је у последњих неколико година забележено око 400.000 отказа. Са друге стране, а према подацима из „Билтена о јавним финансијама”, свега 5.000 запослених у јавном сектору добило је отказе.

А. Телесковић