Срећа, још их не бију

– Паркинг-сервис покрива око 370 паркинг-места у граду на три затворена и седам уличних паркинга. Сат паркирања је десет а цео дан 30 динара али наши наплаћивачи и поред тако ниских цена имају проблема са наплатом јер грађани неће да плаћају, прете им, праве проблеме. Наши радници раде у тешким условима а проценат наплативости је испод 50 одсто. Проблем је непостојање координације и сарадње са одређеним инспекцијама, полицијом и судијама за прекршаје уз чију помоћ би остварени приходи били већи – каже Драгица Недељковић, пословођа Паркинг-сервиса КЈП "Наш дом", који постоји од децембра 2005. године.

Паркинг-сервис остварује просечан месечни приход од око 200.000 динара а могао би знатно више. Овде кажу да би са "минималним улагањима и минимумом координације са инспекцијама и полицијом" месечно могли да "направе" око два милиона динара, десет пута више него сада. Замишљено је да се остваре неки приходи али нема довољно сарадње ни одговарајуће подршке да тако и буде, кажу, додајући да је Општинско веће прихватило предлог повећања цене паркирања возила на уређеним паркиралиштима која треба да буду подељена у три зоне али он никако да дође на дневни ред СО Лозница.

Овде су лани против оних који нису хтели да плате паркирање поднели око 50 пријава од којих је, колико они знају, решено тек два одсто па су одустали од тог јаловог посла. Кажу да се предвиђене казне крећу до 500 динара па би онај ко не плати десет динара добро размислио да ли му се исплати да због тога из џепа вади вишеструко веће суме и да би кажњавање имало ефекта на возаче.

Горан Пауновић, ради на паркингу код пијаце, каже да је већина људи коректна али има и оних који су дрски, кажу да се паркирају на пет минута а остану сат-два. Један му је рекао да неће да плати а "може да купи и њега и његову породицу и целу фирму". Вера Ивановић је морала да зове полицију пошто се један возач паркирао тако да блокира излаз са паркинга и није хтео да се склони.

– Свашта знају да кажу, да нас потцене, поцепају обавештења, свађају се, прете. Један ме недавно прво добро извређао па тек онда дао тих десет динара. Трчимо с краја на крај улице, не можемо да стигнемо да наплатимо а возачи оду, неће да чекају – каже Вера која је као и већина колега била технолошки вишак па сада ради овај посао за плату од око 13.000 динара.

Возачи умеју да лажу да имају месечне карте за паркинг, остају дуже од плаћеног времена, стају на места резервисана за инвалиде и слично а недавно је испред суда и један судија одбио да плати паркирање. Наплаћивачи иначе немају ХТЗ опрему, добили су само качкете и легитимације, већ раде у својој одећи. Кажу да би им значило да имају кућице у које би могли да се склоне или барем кабанице да не кисну и да ако неко мисли да ова служба треба да ради и доноси приходе онда мора да се поштује њихов рад и уведе боља сарадња са полицијом.

– Знам да грађани немају пара, да се нису навикли на плаћање паркинга али не морају да ме вређају и киње кад радим свој посао – каже један од њих док чека возача који је заузео место за инвалиде и пре пола сата рекао да долази за "пет минута". А таквих није мало.