Нико неће лесковачки кромпир

Лесковац – Да ли ће лесковачки произвођачи кромпира, као и неких ранијих година, и овога пута бити приморани да га продају у бесцење или – што се такође догађало – користе за исхрану стоке, па чак и бацају у Мораву или у друге реке у овом крају?
То питање није обесмишљено, поготово последњих недеља када се дошло до закључка да на лагерима овдашњих произвођача – а лесковачки крај је чувен не само по производњи паприке, него и кромпира – има више од 1.600 вагона!

Само пре месец дана, кромпир се на лесковачким пијацама продавао од двадесет и двадесет и пет динара, а сада му је цена спала на петнаест, док га накупци и прекупци купују за седам до десет динара.

Зашто су остале велике количине кромпира који је потребан сваком домаћинству? Румуни и Бугари, који су били највећи купци, однедавно су престали да купују, пошто су део Европске уније, траже и "додатне гаранције", односно ,,суперконтролу". Пре тога, свако домаћинство, бар како се може дознати у Заводу за унапређење пољопривреде у Лесковцу, дужно је да пријави "тржни вишак", а да анализу квалитета обави нишки "Агроразвој". Наредних година, контрола ће бити много оштрија, јер ће производња кромпира, по критеријумима ЕУ, морати да се прати "у самом зачетку" – од набавке хибрида, сејања и коначне испоруке.

Занимљиво је да је род кромпира у земљама Европске уније лане мањи него што се очекивало, јер му време није било савезник, али се испоставило да ни то није довољно да се прода сав тржни вишак. Неки од највећих произвођача кромпира, посебно, на пример, они у Шарлинцу или Печењевцу, који су се прославили управо по тој производњи (кромпир им је донео велику зараду, саградили модерне и лепо опремљене куће), проводе "непроспаване ноћи", а за новонастало стање делимично окривљују и надлежне државне органе, али, бар за сада, ниједно сељачко домаћинство не прети – блокадом путева! За илустрацију праве драме можда довољно говори пример једног сељака који је од петнаестак тона кромпира, колико је лане произвео, успео да распрода само – трећи део рода. Произвођаче кромпира, посебно оне који имају на лагеру огромне количине, брине и дуга, топла зима, јер је кромпир почео да – клија.

Прошле године је, уз медијску помпу, у лесковачком селу Печењевцу формирано Удружење произвођача кромпира како би заштитили свој производ и лакше дошли до тржишта. Нажалост, досадашњи резултати су више него скромни, јер су многе околности, на које чланови удружења не могу да утичу, допринели да се нађу у "небраном грожђу".

Уз годишњу производњу од пет хиљада вагона, лесковачки крај је апсолутни рекордер у Србији, али је само једна трећина довољна да намири све потребе читавог југа Републике.

Уочи пролећних радова, судећи по најавама, произвођачи кромпира ће преполовити производњу, јер је то први, додуше изнуђени корак, да се колико-толико мирније спава.