Само 89 фирми пријавило волонтере

Након годину дана примене Закона о волонтирању, који обавезује сва предузећа, удружења грађана и (не)владине организације да Министарству рада и социјалне политике доставе годишњи извештај са бројем организованих волонтерских програма, бројем ангажованих волонтера и финансијским средствима обезбеђеним за покривање трошкова, своју законску обавезу према ресорном министарству регулисало је само 89 предузећа. На списку савесних налазе се, између осталих, Казнено поправни завод у Нишу, ЈКП „Комуналац”, Добротворни фонд Српске православне цркве „Човекољубље”, Фудбалски клуб Металац из Горњег Милановца, Стална конференција градова и општина, Фонд Б92 и Канцеларије за младе.

Овако мали број пријављених предузећа не представља изненађење за Марка Стојановића из Грађанских иницијатива који истиче да је Закон о волонтирању бременит административним захтевима – све организације које ангажују волонтере дужне су да склопе уговор са волонтером, да издају потврду о волонтирању и волонтерску књижицу, да воде евиденцију о волонтерима и да пишу годишњи извештај о волонтирању Министарству рада и социјалне политике.

„То у преводу значи да свака фирма, организација или удружење грађана треба да запосли једну особу са пуним радним временом да се бави задатим административним пословима. Ове обавезе представљају пуки административни посао који производи само трошкове – примера ради, да бисте евидентирали 250 волонтера потребан вам је табак папира који кошта 500 динара, 250 потврда и 250 волонтерских књижица прописаног формата, тонер за штампање и једна особа која ће све то да архивира и сложи у регистар”, набраја Марко Стојановић.

Одговор на питање – колико има волонтера у нашој земљи тешко је прецизно дати. Званични подаци говоре да организација Волонтери Србије окупља више од 500 чланова, у недавно одржаној акцији „Очистимо Србију” било је ангажовано 300.000 волонтера, на овогодишњем „Егзиту” радило је 1.600 волонтера, а више од 10.000 младих волонтера било је ангажовано на београдској Универзијади. Наш саговорник истиче да према подацима Агенције за привредне регистре у нашој земљи има око 18.000 регистрованих невладиних организација и 45 страних НВО, а оне ангажују велики број младих особа које волонтерски обављају свој посао.

„Законодавац сматра да су бројни административни захтеви оправдани, јер се на тај начин обезбеђује заштита волонтера, али је нејасно о каквој заштити заправо говоримо? Ми се противимо чињеници да су запрећене велике казне за неиспуњавање ових административних захтева (од 100.000 до 500.000 динара) и сматрамо да Закон не треба оптерећивати бесмисленим одредбама јер је волонтирање добровољна и лична одлука”, закључује Марко Стојановић.

Снежана Богдановић из Министарства рада и социјалне политике каже да је потврда о волонтирању многим особама важна из различитих разлога – неки желе да је уврсте у своју радну биографију, на неким факултетима та потврда је услов за добијање бодова, а некима је ова потврда важна јер желе да конкуришу за одређени посао који је у блиској вези са њиховим обављеним добровољним радом.

Она истиче да овај закон није донет кришом, јер су бројне невладине организације учествовале у његовом писању, а биле су организоване и јавне расправе о Закону о волонтирању у пет градова Србије. „Ми смо се трудили да послодавцима максимално олакшамо посао око евидентирања волонтера и на нашем сајту www.volontiranje.minrzs.gov.rs налазе се обрасци са пријаву добровољних радника који не морају да се прекуцавају – довољно је да се само пошаљу на адресу Министарства рада и социјалне политике”, закључује Снежана Богдановић.

К. Ђорђевић