Порески дуг

И пре него што ће сести у фотељу министра културе, Братислав Петковић, кандидат напредњака за ово место у српској влади, скренуо је пажњу на себе. Идејом да ће Народни музеј преселити у зграду Поште у Таковској, објашњавајући „да писање писма, односно пошта постаје бесмислена под овом електроником”.

Има он идеје и за друге музеје, па је као приоритет себи зацртао да чим га именују крене у њихов обилазак. После Народног на ред долази Музеј савремене уметности, најавио је Петковић. Воли човек музеје. Има и један свој. Музеј старих аутомобила у којeм је чак 50 његових врло вредних љубимаца.

Воли Петковић и колаче. Власник је познате и признате посластичарнице „Петковић” у Београду. Али посластичарници је у последњој години дана блокиран рачун због неплаћања пореза и доприноса у износу од око 8,5 милиона динара. Управо се због тога и нашао на 317. од 500 места на листи највећих српских дужника за неплаћени порез.

Пре него што будућег министра похвалимо што је себи направио план рада, да ће обилазити музеје, морамо рећи да нам се чини да је он пренебрегао много важнију ствар – моралну одговорност због неплаћања пореза. Колико је заиста морално да као министар, носилац извршне власти, одговара држави и народу, да правда рачуне за улагања у културу, а да при томе ни сопствене финансије не може да уведе у ред и плати дуг држави, пунећи исти тај буџет из ког сутра треба да позајми новац да би окречио неки од тих музеја?

Пореска управа, иста та која је обелоданила имена највећих пореских дужника, једина је у држави која своја потраживања може да наплати и без одлуке суда. У члану 147 Закона о пореском поступку и пореској администрацији лепо стоји да „жалба не одлаже извршење пореског управног акта”. И? Ништа. Изостала је реакција. Ни Пореска управа није радила свој посао за који је плаћају сви грађани..

Петковић пре два дана за „Политику” није желео да коментарише да ли је морално да се кандидује за ово место, објашњавајући да је то друга прича, а није, каже, ни знао да су порезници обелоданили списак с именима дужника. Ипак, министар је схватио. Рекао је јавно да ће узети кредит и платити дуг државној каси. Рекао је и да ће то учинити и пре него што постане министар. Биће проверено. 

Овај пример отвара питање да проблем није можда у неефикасним судовима или непримерено ниским казнама за утају пореза. Према подацима основних судова, у затвору годишње због утаје пореза заврши нешто више од један одсто осумњичених, а у Београду је за претходне две године иза решетака завршила само једна особа! Око 99 одсто осумњичених је или ослобођено или новчано и условно кажњено.

Казне за утају пореза иду од 100.000 до милион динара. За дуг од милион до три милиона динара казна је од три до пет година затвора, па и више уколико утајени порез премашује износ од 7,5 милиона динара. Дуг будућег министра је 8,5 милиона динара.