Јавни час рестаурације

Суботица – Први пут суботичка јавност имала је прилику да присуствује рестаурацији слика, и то у Градском музеју. Јавни час одржала је рестаураторка Жужана Корхец Пап, откривајући оригиналне наносе потамнеле слике будимског барокног сликара Себастијана Штетнера. То ће јавно чинити и наредних седмица, сваког радног дана од 10 до 14 часова у просторијама Градског музеја. Рестаурација олтарне слике из католичке катедрале у мађарском граду Баји је занимљива музејска радионица којом се уметност и богатство ове установе јавно приказују.

Како је у разговору за „Политику“ објаснила Жужана, рука рестауратора која прелази преко покрета кичицом уметника мора остати невидљива. Како настаје тај „невидљив“ труд којим се долази до лепоте слике какву су видели њени савременици, видеће се управо на овој барокној слици религиозне тематике.

Поред редовног посла на одржавању слика у фундусу Градског музеја, последњих година Жужана Корхец Пап се бавила и пописивањем и рестаурацијом барокних слика по католичким црквама на простору Војводине. Посебно је била посвећена обнављању слика у фрањевачкој цркви у центру Суботице, од којих осам слика није било потписано.

– Захваљујући томе што је код наших фрањеваца сачуван уговор склопљен са будимским сликарем Стефаном Штетнером, непознати сликар је могао бити идентификован. Он је помињан у мађарској литератури само по имену, али ниједно сликарско дело се није могло везати за његов рад. Тако је његово сликарство било изгубљено, све док помоћу стилске и техничке анализе није утврђено да је он аутор пронађених 12 слика. Ово ће бити описано и објављено наредних месеци у монографији о Штетнеру – објашњава наша саговорница.

Обилазећи југ Мађарске у пограничном градићу Баји, Корхец Пап је наишла на слику у капели Светог Рока, премештеној из катедрале у суседној Калочи, где је стајала као споредна олтарна пала. У сарадњи са колегама из Баје, слика је средином ове седмице упућена у Суботицу, у Градски музеј, где ће публика имати прилике да види њену обнову. Ову слику, као и слике из фундуса Матице српске, Жужана рестаурира без накнаде јер, каже, љубав према послу увек превлада када се нађе пред оштећеним уметничким делом.

На слици Стефана Штетнера задатак рестауратора биће да заустави њено даље пропадање, да је очисти јер је током два века знатно променила боју, али и да спасе делове који су попуцали и почели да се љуспају.

Како је на почетку ове радионице приметио Геза Ваш, историчар и директор Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, барок који је у Суботици присутан од протеривања Турака 1686. до 1842. године био је занемарен у истраживању историчара и архитеката. Присуство будимског сликара Штетнера он је повезао са чињеницом да је 1730. у Суботицу позван будимски архитекта Матијас Кајл који је имао задатак да најстарије утврђење на тлу Суботице претвори у фрањевачку цркву.

Александра Исаков