Матија Бећковић: Обострана неверица

Да се ошишају све демократе и њихови лидери и од те косе садене гигантски пласт, у њему се не би нашла ниједна длака која је помислила да ће изгубити изборе.

Кад би то исто учинили напредњацима, па и онима који су за њих гласали ретко би се и у том пласту нашла длака која је веровала да ће победити.

Па чак и после избора, чини се као да једни још не верују да су изгубили,а други да су сасвим победили.

То се видело и у скупштини приликом избора нове владе.

Али веровали или не, промена се догодила. И то је најважније од свега. 

Др Драган Попадић, професор социјалне психологије: Радикалска реторика поново у српском парламенту 

Др Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду, каже да се на адресу мандатара Ивице Дачића могу упутити примедбе да је његов експозе био исувише уопштен и без конкретних детаља. Он додаје да се такав експозе очекује од мандатара – због тога су сви једнако критични и једнако толерантни према уводном обраћању будућег премијера.

„Међутим, на мене је много већи утисак оставила атмосфера која је владала у скупштини – пресвега нетолеранција и груба комуникација, а томе су допринели представници Српске напредне странке. Имам утисак да се радикалска реторика на велика врата вратила у српски парламент – они су постали једнако груби у комуникацији као што су некада били, својим политичким противницима упућују полупретње и критике, упућују „ад хоминем” аргументе, изговарају бомбастичне фразе и служе се популистичким реториком.

Таква комуникација никоме неће донети политичке поене, али постоји опасност да се она пренесе и изван скупштинских клупа. Искуство нам је показало да је комуникација у Скупштини Србије модел који се преноси и на локалне нивое власти и у телевизијске емисије, а онда постаје и ’норма’ ван политичког живота. Талас вређања и претњи из парламента Србије увек се ’преливао’ и на медије, али и на општу комуникацију у друштву”, упозорава професор др Драган Попадић.

Дејан Стојиљковић, писац: Тужни Нушић

Наша скупштина, од када имамо парламентарну демократију увек је имала хумористички потенцијал, а актери на сцени су главни ликови комедије нушићевског типа. Kао писац који пише књиге са елементима фантастике, препознао сам фантастику и у говору премијера Ивице Дачића: „Србија неће признати независност Косова, нема приватизације јавних предузећа, залеђивања плата и пензија, убрзаће се европске интеграције...”.

То је бацање прашине народу у очи. Многи од наших политичара могли би да се баве писањем јер имају бујну машту.

Али ма колико то смешно било, истовремено је и тужно, јер су ти људи као нека наша елита коју смо изабрали. Онда није ни чудо што нам је држава пред банкротом, што одумиремо као народ, што нема елементарног морала.

Невероватно ми је што многи политичари не знају ниједан страни језик, а неки имају проблема и са српским. На изборној скупштини у Нишу, Миле Илић је поручио одборницима да лепо проведу „одморске дане!”

Милош Ковић, историчар: Заоштрене страсти нису добар знак

Чули смо експозе који, уверен сам, ни онај ко га је прочитао не узима озбиљно, а затим, уз ретке изузетке, много неконструктивне критике, у повишеном тону и лошој атмосфери. Заоштрене страсти нису добар знак, јер могу да значе најаву изразите политичке нестабилности, и то у држави која се бори да одбрани елементарни територијални интегритет, која има моћне земље за непријатеље, у друштву које се урушава под притиском духовне дезоријентисаности, демографског опадања, економске кризе и сиромаштва, са озбиљно угроженом слободом судства и медија, са посрнулим школством и здравством. Страначке, начелне разлике су, наравно, и природне и пожељне. Потребно је смањење страсти и подсећање на заједничке именитеље, уместо на тачке сукоба. Заједнички именитељи не би требало да буду испреплетани материјалним интересима и корупцијом, која лако прелази страначке и идеолошке бусије. Потребни су нам људска одговорност, породично васпитање, друштвена солидарност, разуман и смео патриотизам.

-------------------------------------------------------------------

 Стојан Стаменковић, економиста: Што пре до резултата

Добили смо владу осамдесет првог дана након парламентарних избора. Пажњу нам привлачи страначка композиција нове владе чији је премијер у експозеу најавио и њен нови програм и нов начин деловања. На једној страни, важне полуге власти – безбедност и обавештајне службе, министарство одбране и врховна команда – концентрисане су у рукама СНС-а, уз асистенцију СПС-а, који преко премијера контролише полицију и координира рад свих министарстава. На другој страни, економске надлежности – спољна и унутрашња трговина, финансије, привреда – у рукама су мањих странака (УРС и СДПС). Надајмо се да се у том случају неће догодити да једна од оних малих странака сноси последице, а да велики наставе да брину о безбедности земље и реду у њој.

Речено је да неће бити замрзавања плата и пензија, али ће до краја септембра бити донет програм мера за смањење буџетског дефицита, при чему те мере морају, с једне стране, бити радикалне у правцу смањивања бирократије и елиминисања трошкова државе, а са друге стране социјално одговорне у погледу заштите најугроженијих слојева становништва. Ако се задржимо само на краткорочном аспекту, подсетимо се да је за ову годину предвиђен консолидовани фискални дефицит од око 150 милијарди динара. На основу кретања у првом полугођу, процене стварног консолидованог дефицита за ову годину крећу се око 200 милијарди динара. Захтев према финансијском тржишту „тежак” је безмало две милијарде евра. Изгубљено је време за редукцију стварног дефицита због чекања на формирање владе. Трећи квартал неће донети никакву корекцију. Како се и за колико овај вишак може редуковати у последњем кварталу? Поставља се питање како се буџет за наредну годину и његов дефицит могу сместити у оквир прихватљив у погледу даљег задуживања државе. Кад ово кажем, имам у виду да пензије и зараде захватају више од две трећине издатака буџета, а нема расположења за неопходно подизање стопе ПДВ-а. Могућности уштеда смањивањем броја радних места и укидањем овога или онога маргиналне су у односу на ове трошкове. Ових дана се често чује флоскула о фамозних сто дана након чега следи прва оцена о успешности рада владе. Нема тих сто дана, јер је више од половине тог периода утрошено у ценкању око њеног формирања. За три-четири недеље морају се видети први резултати и куда се стварно иде. У оквиру фискалне консолидације – мора се дефинисати краткорочна са ограничењем дефицита, али и дугорочна која тражи његово анулирање, а ово захтева реформе са координираним пунктом који тиме руководи.

На крају, о промени гувернера, без обзира на то да ли је мотив промена режима монетарне политике или излазак у сусрет привредном клубу. Узгред, у експозеу је подвучено драстично слабљење националне валуте. Пре два месеца писао сам у МАТ-у о томе и о евентуалним последицама одлагања формирања владе до близу истека времена које за тај посао омогућује закон. Поред осталог, рекао сам да би вредност евра до краја ове године могла достићи 125 динара, уз пад девизних резерви током године за око тримилијарде евра. Ако дође до смене гувернера, без обзира на стручне перформансе новог, политички „подобног”, велики програмски задатак коалиције заборбупротив корупције постаје прича за малу децу.