Наоружани и небезбедни

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Свака земља се носи са наоружаним лудацима и идеолозима и у свакој су они једном или два пута починили покољ. Али само у Америци догађаји ове врсте су рутински и редовни.”

Ово је један од низа коментара који су се појавили после најновијег масовног убиства у Америци и чињенице да је убица, припремајући се сасвим легално купио две пушке, два пиштоља, војни нож и опрему коју користе специјалци.

Једна пушка је била аутоматска, америчка верзија „калашњикова”, са магацином од сто метака, што му је омогућило да за кратко време одузме 12 живота. На срећу, после првог рафала се заглавила, иначе би жртава било много више.

Ово је скренуло пажњу на чудну америчку посебност, тешко разумљиве остатку света: чињеницу да су Американци у дословном смислу речи „наоружани народ”, да је оружје овде не само лако доступно свима, него да је његово поседовање, чак и кад је реч о поменутом „калашњикову”, постало неотуђиво уставно право и један од главних елемената грађанских слобода.

Гледано са стране, америчка статистика за ову област је таква да би свугде другде то изазвало велику националну узбуну и политичку акцију да се нешто промени. Амерички парадокс је међутим да свако ново масовно убиство гарантује да се политика слободног наоружавања неће променити. „Бредијев центар за спречавање оружаног насиља”, невладина организација названа по Џејмсу Бредију, секретару за штампу председника Роналда Регана који је у атентату једног наоружаног менталног болесника на председника рањен и постао тотални инвалид, сачинила је листу масовних пуцњава од 2005 – која има 62 стране. Према њиховим подацима, од 11. септембра 2001, напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон, од ватреног оружја у САД је страдало 334.182 особе. У убиствима, самоубиствима, оружаним обрачунима и несрећним случајевима.

Значи, око 30.000 жртава годишње.

Према истраживањима Галупа, 47 одсто Американаца има у кући један или више комада ватреног оружја. Са укупно око 270 милиона кратких и дугих цеви у рукама цивила (на око 310 милиона становника), Американци су најнаоружанији народ на планети. (На далеком другом месту је – Јемен.)

Само прошле године Американци су купили 10,8 милиона пушака и пиштоља разних калибара и ватрене моћи. То је за 14 одсто више него у 2010. и за 50 одсто надмашује промет од пре једне деценије.

Годишње се овде прода око 12 милијарди метака, па зато не изненађује да је Џејмс Холмс, убица на поноћној премијера најновијег филма о „Бетмену”, без икаквих проблема прибавио залиху од 6.000 комада муниције за свој арсенал.

Ватрено оружје је у средишту великог дела америчке историје – колонисти Новог света су се наоружавали да би се бранили од домородаца, Индијанаца (којима су отимали земљу), а потом од војске земље из које су дошли они или њихови родитељи: новостечена независност је морала да буде одбрањена у рату.

Новостворена нација је управо у таквим околностима у Устав, Другим амандманом, уградила право на ношење оружја и оснивање народних милиција.

Оружје је и у средишту америчких легенди, а пре свега запоседања запада новог континента, али је остао менталитет тог „Дивљег запада” – да је „једини начин да се зауставе они који пуцају то да сви могу да пуцају”.

Оно што се другде сматра не само нормалним него и неопходним – да држава слободу поседовања оружја ограничава да би спречавала криминал и одржавала ред – овде не важи. У већини су они који сматрају да сваки грађанин треба да има право да у џепу или за појасом има бар пиштољ, јер ће, како се образлаже, због тога криминалци више размишљати да ли да се упуштају у своје подухвате.

Свака друга савезна држава има и закон чија је суштина „пуцај први”: потегни оружје ако процениш да си угрожен (што наравно, криминалци обилато користе за своје обрачуне).

Традиција и устав су у овом погледу широке руке, али да ли је заиста уставно право поседовање офанзивног оружја веома велике ватрене моћи? „Калашњикови” нису за спорт, већ само за убијање.

Кад је после покоља у Аурори у једној ТВ дебати сенатору Рон Џонсону, републиканцу из Висконсина, постављено питање да ли би забрана шаржера од сто метака била неуставна, он је одговорио потврдно, следећим образложењем: „Не можете спречити да такво оружје дође у руке поремећених појединаца који желе да вам нашкоде. Ако то покушате и спроведете, онда ограничавате нашу слободу.”

Председник Бил Клинтон је успео да 1994. испослује закон о забрани офанзивног ватреног оружја, у које спадају и пушке типа „калашњиков”, али његова важност је била десет година и истекла је без покушаја иједне партије у Конгресу да га продужи.

Сада нико и не помишља да то стави на дневни ред. Сви политичари се боје НРА, што је скраћеница за „Национално удружење пушкара”, основано још 1871, пет година после окончања Грађанског рата, да би окупило љубитеље оружја и ловце.

Данас је то најмоћнији политички лоби Америке од кога благослов траже сви који излазе на изборе. Према процени „Вашингтон поста”, сваки четврти конгресмен који је изабран на међуизборима 2010. био је „њихов”.

Парадоксе ове ситуације веома ефектно је сажео недавни коментар у угледном интелектуалном магазину „Њујоркер”: „Како да се супротставите неком ко је убеђен да су рутински масакри наше деце цена коју морамо да платимо за своју слободу поседовања оружја”.

Колико је „крвави лоби”, како НРА понекад називају његови критичари, у стању да у своју корист изокрене сваки аргумент против грађанског наоружавања, потврђује и податак да је на питање да ли би требало донети закон који би право на ношење оружја требало да ограничи само на службена лица, 1959. године потврдно одговорило 60 одсто анкетираних. Анкета спроведена истом методологијом 2011, показала је да би тако нешто сада подржало само 26 одсто Американаца.

Председник Обама, који је у својој политичкој каријери био за законско ограничавање промета оружја, о томе је после уласка у Белу кућу престао да говори. Тек пре неки дан је, поводом трагедије у Аурори, уз ограду да „верује у Други амандман”, позвао да се за проблем нађе решење које би „било у складу са здравим разумом”.

А по здравом разуму, Американци су наоружани, али не и безбедни, при чему је мањак безбедности директна последица вишка оружја.