Ахтисаријеве претње

То што Марти Ахтисари, дугогодишњи поборник независности Косова, поново условљава Србију, овога пута поруком да јој не треба дозволити чланство у Европској унији док не призна независност Косова, не би требало схватити преозбиљно. Али та се порука не сме пренебрећи. Јер, иако Ахтисари, бивши изасланик Уједињених нација, у разговорима о статусу Косова и Метохије и некадашњи председник Финскеније тај ко може да одлучује о уласку Србије у ЕУ, његова реч има велику тежину у Европи, између осталог и због тога што је фински дипломата добитник Нобелове награду за мир, за ангажман на КиМ.

И мада међу овдашњим познаваоцима његовог лика и дела нема јединственог мишљења о томе да ли је Ахтисари својом најновијом поруком изнео само свој став, да ли он тиме отплаћује дуг албанским лобистима или једноставно говори оно што „јастребови” на западу мисле, тек извесно је да се вишегодишњи прегалац „за мир на Балкану”, а никад на страни Србије, поново огласио као промотор приштинских интереса.

С остацима Титове државе сусрео се још 1992. године, као председавајући радне групе за Босну и Херцеговину у оквиру Међународне конференције за бившу Југославију. Потом је био специјални представник генералног секретара УН за бившу Југославију. Памте га и по његовој противуречној улози у преговорима о престанку НАТО бомбардовања СРЈ.

Можда је, међутим, најпознатији по свом деловању у оквиру Међународне кризне групе (МКГ), невладине организације, основане са идејом да препоручује механизме за спречавање конфликата у свету, али је њени критичари пре називају групом за изазивање конфликата. Овај некадашњи челник МКГ је, ипак, овде много познатији по по плану за Косово који носи његово име, а који Београд никада није прихватао, као што га није усвојио ни Савет безбедности.  

Приштина у септембру очекује крај надгледане независности и сматра да тиме и Ахтисаријев план одлази у историју. Стога, може да се постави питање да ли изјавом да Србија и формално мора да призна Косово Ахтисари заправо настоји да тај свој план „оживи” и тако, у сусрет евентуалној децембарској одлуци о отварању преговора Србије о чланству у ЕУ, стави симболичну тачку на посао који је на Балкану започео пре две деценије?

Било како било, нова српска власт мораће ипак да се замисли поводом „тврде” поруке утицајног финског дипломате и да, рецимо, на меродавнијем месту провери да ли Косово и ЕУ одиста не могу заједно. То треба да учини и због тога што Ахтисари, да ли изнервиран или у шали, загребачком „Вечерњем листу”, каже: „Ако желе у Русију, нека иду тамо”. Није, додуше, најјасније откуд му таква идеја, ако се зна да се чак ни у коалиционом споразуму нове српске власти не помиње Русија.