Акредитационе скривалице

Кад је на неком факултету или студијском програму степен пролазности по предметима толико различит као што је по областима, односно поткомисијама Комисије за акредитацију Министарства просвете, наставник на предмету са пролазношћу која је битно испод просека – може остати без поновног избора.

Радна тела Комисије за акредитацију су очигледно произвела врло различит степен пролазности високих школа по научним пољима у недавно обављеној првој фази верификације према стандардима које је прописао Закон о високом образовању Републике Србије. Због малог броја школа у пољима медицине, уметности и природно-математичких наука, слаба пролазност може бити случајна.

Међутим, у техничко-технолошким и друштвено-хуманистичким струкама, где је оцењивано укупно 65 школа, огромне разлике у пролазности нису случајне. У техничко-технолошкој области пролазност је 73 процента, а у друштвено-хуманистичкој само око 26 одсто.

"Покољ" у друштвено-хуманистичким наукама очигледно је био усмерен на дисциплине из економије, бизниса и менаџмента. У техничко-технолошком пољу, из ових дисциплина акредитације су добила четири програма, док су многе школе економског и пословног усмерења са истим програмима одбијене.

Откуд толика одбојност према школама овог профила? Очигледно је дошао до изражаја састав, по струкама, чланова поткомисије и њихов однос према економском и пословном профилу (укључујући и менаџмент). Они на то приватно имају право, али не и у раду на акредитацији.

Могуће је да су разлике у пролазности по пољима и врстама школа произашле из разлика у професионалности поступка поткомисија. У друштвеном пољу, а посебно код економских и пословних програма, већ је примећено много повреда поступка, као што су доношење одлука без рецензије, рад поткомисије у непотпуном саставу итд. Има и доказа о нелегитимном саставу појединих поткомисија, када је, на пример, лице изабрано у Комисију за акредитацију супротно Закону, или када лице, пре окончања поступка, на јавном састанку исказује негативне оцене о неким школама, чиме доказује да није објективно и непристрасно. То је повреда Кодекса понашања чланова Комисије за акредитацију.

С обзиром на то да је било много више таквих недопуштених понашања него што је овде, само илустрације ради наведено, сматрам да Конференција виших школа треба да прикупи све доказе о томе и предочи их Националном савету за високо образовање.

Савет ће морати да амортизује, колико се може, све штете настале у првостепеном поступку и да обезбеди да у процесу акредитације сва поља наука буду третирана на једнак и законит начин.

Када се размотри структура првостепених акредитација по врстама оснивача (државни, недржавни) открива се да је цео процес служио само једном циљу – да се затворе недржавне више – високе школе.

Јер, у техничко-технолошким наукама позитивно је 80 одсто државних школа, а одбијено 75 процената недржавних! У друштвено-хуманистичком пољу акредитовано је 50 одсто државних, а одбијено је 82 процента недржавних школа!

Пошто је очигледно да систем акредитације с таквом дискриминацијом недржавног сектора не може да оствари Уставом и законом гарантовану једнакост и равноправност свих (независно од врсте оснивача) високих школа и универзитета, и свих облика својине, потребно је хитно извршити неопходне измене Закона о високом образовању, а посебно због тога што је овај пропис у кључним елементима супротан новом Уставу.

Процес акредитације треба прекинути на шест месеци, променити Закон, изабрати нова радна тела које Закон буде установио, а затим почети из почетка.

Ако би у развијеним, пре свега англосаксонским, земљама недржавне образовне институције биле третиране као у Србији, одмах би интервенисао Уставни суд.