Освета "злог духа" из свемира

Астероид Апофис могао би да се стропошта било где између Камчатке и Венецуеле, највише разлога за бригу имају житељи Калифорније. Уколико се сјури у Тихи океан, створиће цунами који ће опустошити западну обалу САД!

Да ли ће овај "зли дух таме" (име из грчке митологије) изазвати помор на Земљи, сличан истребљењу диносаура пре 65 милиона година? За сада је извесно да је шест пута већи од небеског тела које је 1908. у Сибиру, у области Тунгуска, сравнило 2.100 квадратних километара шуме и пет пута од оног које је Аризони пре 50.000 година издубило кратер широк 1.200 метара.

Укратко смо дочарали један од расплета после удара "космичке стене" од 20 милиона тона, која у пречнику износи 250 метара, 13. априла 2036. године. Научници су испрва проценили да вероватноћа таквог исхода износи 1:40 да би је, брже-боље, увећали на 1:45.000. Уз прорачуне да може да се сруши било где у уском појасу који се протеже источно од Сибира до западне обале Африке.

У поређењу с ранијим предвиђањима ново представља умањење, али је претња стварна, упозоравају стручњаци и препоручују да се овим позабаве Уједињене нације.

Чак 127 претећих

Није ово једина стрепња: од 1988. под окриљем програма "Свемирска стража" НАСА је пронашла и пописала космичко камење веће од километра у пречнику. "До краја следеће године на списку ће се наћи око хиљаду", поручује астроном Стивен Числи из Лабораторије за млазне погоне у Пасадени. "Касније ћемо снимити и разврстати преосталих милион, ширих од 40 метара, довољно крупних да продру у Земљин ваздушни омотач.

Неко мора да донесе одлуку", каже Расел Швејкарт, бивши астронаут из програма "Аполо" и оснивач Удружења истраживача свемира. Сваки подухват за скретања "небеског незванца" што даље од Земље ваља осмислити знатно раније него што се поуздано одреди могуће место пада.

У следећих неколико месеци дотична организација биће домаћин низа састанака који треба да утру пут за деловање УН у случају Апофиса и осталих астероида близу Земље (NEAs). Очекује се да нацрт документа буде готов до састанка Комитета за мирољубиво коришћење удаљеног свемира 2009.

У протеклој деценији астрономским посматрањима откривено је око 90 одсто астероида који би могли да изазову свеопште разарање на нашој планети. А у долазећој би претраге требало да разоткрију мноштво мањих астероида који су у стању да униште милионе живота и на мањој површини узрокују огромну штету. За сада је НАСА побројала 127 са изгледима да једног дана погоде.

Расел Швејкарт најављује да ће се листа до 2020. употпунити хиљадама још неопажених "космичких стена". Због оскудице тачних података укључених у израчунавање путања изгледаће у почетку да многи имају малу, али опипљиву вероватноћу, да у следећих неколико деценија ваљано продрмају Земљу. У већини случајева бојазан ће ишчилети с додатним осматрањима која ће сузити распон могућих путања, а у појединим ће потрајати довољно дуго да ће изискивати какву-такву одбрану.

"Може бити прекасно, чекамо ли да будемо сасвим сигурни", упозорава Расел Швејкарт.

Гурање планине

"Апофис нас присиљава да мислимо на то шта ваља предузети ако се претња приближи нашем прагу", наглашава Ед Лу из Свемирског центра "Линдон Џонсон" у Хјустону у саставу НАСА. Недавно на годишњем састанку Америчког удружења за напредак науке (AAAS) он је објаснио како да се астероиди скрену, истакавши да "једноставни захвати нису тако једноставни" када треба одгурати "свемирску планину" устремљену ка нашем делу Сунчевог система.

Међу најмање пожељне кораке сврстава се слање атомских бојевих глава у сусрет јурећем астероиду. "Могли бисмо себи да загорчамо живот разбијањем једног великог на мноштво мањих", објашњава Ед Лу. За овог зналца најповољнији исход је слање такозваног гравитационог гурача (или тегљача). А то је замашни свемирски брод који долети надомак астероида и малом привлачном силом му измени путању кретања.

Иако овај задатак изискује доста времена и није сваки пут поуздан, највећа му је предност што се надзире опасно тело у једном комаду. Апофис је погодан за такав потхват: пре судбоносног приближавања 2036. он ће у пролеће 2029. прошишати поред Земље на удаљености од 32.000 километара. Промени ли му се тада малчице положај, умањиће се битно или потпуно поништити изгледи да погоди планету седам година доцније.

Гурање смртоносне стене могло би да успе ако се Апофису, најкасније до 2027. године, приближи летелица тешка једну метричку тону!