Случај „Шошкић” свађа Србију са кредиторима

Нова влада се већ прве радне недеље посвађала са међународним финансијским институцијама. Разлог за повишене тонове, који су последњих дана стизали из Међународног монетарног фонда, Светске банке и Европске комисије су оставка гувернера Дејана Шошкића и измене Закона о Народној банци Србије које, према њиховој једногласној оцени, знатно угрожавају независност централне монетарне институције.

Оштре поруке наметнуле су и питање да ли они од којих тражимо паре могу да нам их ускрате због истрајавања на пропису коју су они оценили као антиевропски. Упућени кажу да нам се то лако може десити и подсећају на мађарски случај. Тамошња власт помислила је, упркос великом минусу у сопственој државној каси, да може да се инати са кредиторима смањивањем независност централне банке. Међутим, ММФ-а је послао кратак и јасан одговор: док год инсистирате на закону који смањује независност централне банке – не можете да добијете 15 милијарди евра колико сте сами тражили аранжманом из предострожности. Мађарски парламентарци и премијер Виктор Орбан нису имали куд и подвили су реп.

Може ли ова судбина да задеси премијера Ивицу Дачића? Шта су, уосталом, сличности и разлике између Србије и Мађарске у случају покушаја смањења независности централне банке? За разлику од нашег северног суседа, ми нисмо чланови Европске уније и не морамо слепо да се повинујемо њиховим захтевима, али нам је заједничко то што смо, баш као и Мађарска – у шаци страних кредитора. Упућени кажу да, чак и да међународне финансијске институције оћуте на усвајање оваквог закона, дужничко тржиште може да нас казни високим каматама.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, потврђује да кредитори, као у мађарском случају, могу да нам ускрате помоћ.

– Није искључено да ће тражити да се закон мења, јер реакције које смо видели биле су прелиминарне и ММФ и Светска банка најављују да ће детаљније анализирати овај пропис. Ако процене да знатно угрожава независност централне банке могу да нам ускрате помоћ. Што може да угрози аранжман који Србија треба да обнови са ММФ-ом. А он нам је важан из неколико разлога. Прво, без договора са Фондом ми нећемо моћи међународном тржишту да емитујемо 1,4 милијарде долара обвезница које су нам неопходне да бисмо затворили рупу у буџету и што је планирано на јесен. Са друге стране, то ће сигурно имати у види и рејтинг агенције, али и финансијско тржиште ће одреаговати. То ће, бојим се, повећати нервозу и неизвесност, а историја показује да су кризе јавног дуга избијале када се ризик земље повећавао – казао је Петровић који је иначе још пре два месеца упозорио да Србији прети криза јавног дуга.

Измене закона о централној банци које су по хитном поступку стигле у парламент, по оцени међународних институција, корак су уназад у усклађивању Србије са европским стандардима, али утичу и на независност централне монетарне институције.

Тако је представник Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат за портал ЕурАктив Србија изјавио да је Европска комисија дубоко забринута због овог прописа, којим се поништавају неке одредбе о независности гувернера.

– Начело независности централне банке и свих њених функционера је кључна вредност, уписана и у оснивачки уговор ЕУ. Комисија очекује од Србије, као кандидат за ЕУ, да се постепено усклађује са правним наслеђем ЕУ у области економских и монетарних питања – подсетио је Јанмат.

По његовим речима, сама брзина којом су предложене измене доводе у питање транспарентност и ваљаност мишљења различитих заинтересованих страна.

У писму Светске банке, које је потписала Џејн Армитиџ, регионални координатор за југоисточну Европу и централну Азију, изражава се забринутост да ли ће централна банка моћи свој посао да ради на довољно независтан начин.

Светска банка тако указује на измене којима се предвиђа формирање Управе за надзор финансијских институција која би, како се оцењује, била релативно моћно тело чији мандат није потпуно јасан.

У овој институцији, од које Србија очекује 400 милиона долара кредита, предвиђено је да вицегувернере бира Скупштина, а не Савет НБС.

– Уколико ти амандмани буду усвојени, руководство централне банке бираће парламент, што значи потпуну контролу – оцењују из Светске банке.

У СБ су издвојили и амандман на члан 18 којим се омогућава куповина владиних хартија од вредности на секундарном тржишту.

С обзиром на то да у Србији не функционише секундарно тржиште владиног дуга, омогућити НБС да финансира владин дефицит. Последице тога биле би многобројне, упозоравају из СБ.

Ова институција је показала забринутост и поводом могућности смена целог руководства НБС у року од 90 дана од дана ступања на снагу измењеног закона. У време озбиљних и све већих економских притисака, смена целе управе НБС послала би тржиштима веома јасне и негативне сигнале, оцењује се у допису.

Аница Телесковић

Јована Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Грех Агробанке

Српска напредна странка затражила је да се испитају наводи да је НБС оштећена за више од 300 милиона евра због махинација руководства на челу са гувернером Дејаном Шошкићем. У СНС-у су нам појаснили да је реч о губитку који је направила Агробанка. „Поред тога још 80 милиона евра је уложено из буџета за Нову Агробанку што је новац пореских обвезника, а о одштетном захтеву акционара од 70 милиона евра пред међународном арбитражом да и не говоримо.”