Нови снимци са површине Марса

Одговор на питање које деценијама постављају научници – има ли живота на Марсу? – требало би да буде макар мало извеснији после јучерашњег слетања роботске сонде „Кјуриозити” (радозналост) на ту планету. Ова до сада технички најопремљенија и највећа машина послата на другу планету успешно се спустила у џиновски кратер на Црвеној планети где ће остати наредне две године. На путу који је трајао осам месеци, прешла је око 567 милиона километара. Понос, олакшање и одушевљење запљуснули су тим инжењера Америчке свемирске агенције (НАСА), који је из Калифорније руководио операцијом која отвара ново поглавље у истраживању Земљиног суседа, тражећи елементе који би указали на то да је некада на Марсу било услова за настанак живих форми.

Само неколико минута пошто су точкови возила (ровера) дотакли тло Црвене планете, на Земљу су стигли први црно-бели снимци на којима се види један од његових точкова и сенка на површини Марса.

Најзахтевнији део операције било је спуштање, будући да је „Кјуриозити” величине мањег аутомобила, па није био погодан за слетање у ваздушним јастуцима, што се раније практиковало. Капсула која је носила возило ушла је у танку Марсову атмосферу брзином око 20.000 километара на сат. После успоравања, нациљано је место на које ровер треба да слети, а затим је уследило његово нежно спуштање уз помоћ падобрана и каблова. То су стручњаци агенције назвали „седам минута терора”, будући да је готово половина досадашњих покушаја слетања на ову планету била неуспешна.

У току прве седмице, „Кјуриозити” ће активирати главну антену, подићи ће носаче на којима се налази 17 камера, ласери и инструменти, и направити прве панорамске снимке окружења. Први месец истраживања, НАСА ће потрошити на проверу Марсове истраживачке лабораторије, како се још назива ово возило. Његова прва вожња могла би да се догоди почетком следећег месеца, док ће узорке тла узети половином септембра, а прве бушотине у стенама очекују се у октобру и новембру.

Једини али нимало лак задатак ове мисије јесте да научницима донесе материјал у којем ће они тражити доказе о томе да ли је на Марсу икада постојало окружење у којем би могле да се развију живе форме. Због тога је за локацију слетања одабран Гејлов кратер, ширине 150 километара, за који се верује да је некада био језеро.

За око годину дана „Кјуриозити” би требало да дође до планине у централном делу кратера, где би требало да истражује слојеве седимената од којих сваки представља једну еру у планетарној историји Марса. У тим наслагама научници трагају за органским молекулима неопходним за настанак живота. Али, чак и уколико их ова мисија пронађе, то још није доказ да је на Црвеној планети било живота, наводи један од чланова тима. Он додаје да ако нема ничег органског, то може да значи да је нешто уништило те молекуле. Ако пак буду пронађени, питање више неће бити да ли је Марс икада био погодан за живот, већ да ли на Марсу постоји живот.

Овај амбициозни пројекат коштаће 2,5 милијарде долара, а колики значај му Американци придају, сведочи и то што је на успешном слетању возила инжењерима честитао први човек САД Барак Обама.

----------------------------------------------

„Чудо технике” прелази 200 метара дневно

Возило „Кјуриозити” четврто је које је НАСА од 1997. послала на Марс. За разлику од претходних сонди, ова се напаја плутонијумском батеријом, па на Црвеној планети може да остане знатно дуже од планиране две године.

Ровер је тежак 900 килограма, димензија 2,8 са три метра и има точкове који могу да савладају препреку висине до 60 центиметара. Међу бројним техничким инструментима, на њему је инсталирана и метеоролошка станица. Без обзира на сву опремљеност, дневно ће прелазити 200 метара.