Сиријски премијер пребегао у Јордан

Од нашег специјалног извештача

Дамаск – Досадашњи премијер Сирије Ријад Хиџаб пребегао је са десет чланова своје породице у Јордан. Према саопштењу његовог портпарола у Аману, бивши премијер је напустио „убилачки режим и придружио се револуцији”.

Државна телевизија прво је објавила да је премијер смењен са функције, па онда убрзо и да је побегао. Био је премијер државе од 23. јуна ове године, а раније је био министар пољопривреде, што је у овде врло важан положај, јер Сирија производи више од шест милиона тона пшенице, има одличну производњу памука, има 18 милиона оваца и 96 милиона стабала маслине.

Пољопривреда је та грана економије која како-тако држи стандард становништва и поред међународних санкција.

Одбегли бивши премијер је досад највише рангирани владин функционер који је отишао на другу страну. Његов одлазак у Јордан изазива цели низ питања о систему безбедности у Сирији, ако премијер може да побегне где су онда ту службе безбедности режима? Спекулације да су са бившим премијером побегла још два министра и четири генерала нису овде још потврђене.

Министар финансија појавио се на телевизији и демантовао да је наводно ухапшен да не би и он побегао.

За Сирију се говорило да је то полицијска држава, да сви све шпијунирају и дојављују, да се увек зна где је ко.

И експлозија бомбе на трећем спрату зграде државне телевизије у строгом центру Дамаска још је један од показатеља рупа у безбедносном систему државног апарата. Сат времена пре експлозије био сам у кабинету госпође Абир ал Ахмад, директорке за стране медије у Министарству информисања. Нити ме је ко зауставио на улазу у зграду, нити прегледао ранац. Нити овде у Сирији имам било какву идентификациону новинарску картицу издату од власти, нити ми је било ко у граду на контролном пункту тражио пасош на увид. Или су пресигурни у своју снагу, или је све већ отишло у правцу „револуције”. У Сирију је тешко ући, али када уђете...

Покушао сам да убедим госпођу Абир ал Ахмад да ми дозволе пут за Алеп, она је била неумољива у одбијању било каквог путовања у том правцу.

Била је гужва у саобраћају, имао сам намеру да свратим до државне телевизије да видим какве снимке из Алепа они имају. Но, када сам напокон стигао, тамо су већ били ватрогасци и санитетска кола. Неко је активирао слабију експлозивну направу, цели трећи спрат, где је међународна размена снимака, демолиран је. Срећом само троје запослених је рањено.

„Бог је сачувао животе наших новинара”, изјавио је министар информисања Омран Ахед ал Зоуби.

И „Политикиног”, додао бих ја.

Стотинак метара даље у парку људи седе на клупама, обичан свет већ је огуглао на овај тип грађанског рата. Дамаск је град разасут на великом простору, са многобројним приградским насељима има око шест милиона становника.

Ако сте у центру града не можете знати шта се све догађа на десет километара од центра. Ако вас пусте преко владиног контролног пункта, а то је врло тежак посао убеђивања јер немате ништа написмено, а немате јер вам то овде нико неће дати, неће вас пустити преко побуњеничког контролног пункта, који је на неким местима само 300 метара од владиног. Чак и да вас побуњеници-„револуционари” пусте могу одмах да вас и заробе, односно киднапују.

Изгледа да од данас авиони сиријске националне компаније више не лете за Алеп. Пилоти одбијају да лете, иако владине снаге држе међународни аеродром. Постало је опасно, јер побуњеници пуцају на све што је у ваздуху.

У Алепу, где се очекује одсудна битка, има још око 70 држављана Србије, сви су из мешаних српско-сиријских бракова. Сви желе да одмах напусте пакао Алепа. Али како?

У Алепу је и почасни конзулат Републике Србије. Зграда са нашим грбом, а у дворишту на високом јарболу вије се српска тробојка.