Турска и ми

Пре две године на овим страницама писали смо о повратку Турске на Балкан, објашњавајући да је из геополитичког угла гледано овај процес подржан од свих великих сила. Повод за текст било је нападно интензивирање билатералних односа између политичких врхова Турске и Србије и најава великих инвестиција из ове државе у нашу земљу. С обзиром на то да развој наших односа са Турском није предмет континуираног надгледања наших институција, вредело би погледати шта се у међувремену дешавало на овом плану.

Турска је у међувремену наставила да се креће јасно трасираном путањом која би требало да је позиционира као важну регионалну силу са још већим дугорочним претензијама. У унутрашњој политици Ердоган и његова партија су на последњим изборима остварили још убедљивију победу настављајући процес постепене реисламизације земље. Пре две године је на референдуму амандманима промењен Устав у правцу јачања ,,цивилне контроле војске”. Војска је међутим од Ататурка гарант очувања секуларног поретка, који је војним ударима више пута заустављао процес реисламизације. Управо зато Ердоган свим средствима ради на сузбијању њеног досадашњег уставног положаја и на чишћењу официрских редова из којих му прети опасност од новог државног удара. Рачунајући и последња хапшења, у затвору је тренутно више од 300 високих официра.

Реисламизација се у Турској осећа на сваком кораку: од политике до архитектуре и популарне културе. Ердоганов легитимитет се гради на њој, али и на наставку снажног успона економије. Турска се хвали да је већ седамнаеста економија по снази у свету, брзо растуће тржиште које светска криза није много дотакла; привреда која има довољно вишкова капитала да може да их пласира у стратешки замишљене инвестиције у другим земљама.

Трећи важан сегмент јесте спољна политика Турске која показује огромне амбиције и невероватан прагматизам. Односи са Израелом су после низа инцидената на најнижем нивоу у историји, што је свакако подигло престиж Турске у исламском свету. Но далеко је занимљивији однос према Сирији. Након што је пре неколико година започела стратешко приближавање са Асадом, Турска га је преко ноћи ,,пустила низ воду”, показујући да је партнерство са Америком и даље алфа и омега њихове спољне и војне политике. Већ годину и по дана управо Турска је главна земља преко које се Сирија дестабилизује. У њој је центар опозиције, тамо се налази такозвана прелазна влада, а све више се спекулише да би и војна интервенција могла да крене одатле под видом сузбијања курдског тероризма.

Ово утврђено савезништво са Америком на Блиском истоку важно је јер потпуно потврђује да управо Американци подржавају све јачи уплив Турске на Балкан. Код нас је мало познато да Турска већ има огромне инвестиције у Румунији (више од девет милијарди евра) и Бугарској (4,5 милијарди) итд. Фокус је међутим све више усмерен на јачање присуства у БиХ, Црној Гори (недавно је купљена железара у Никшићу), на Косову, које је Турска међу првима признала као независну државу, и у Македонији. Инвестиције на Косову заједно са економском помоћи која стиже преко државне агенције ТИКА чине значајан део буџета овог ентитета са фуснотом. Компанија Лимак је преузела приштински аеродром на двадесет година. Крајње је индикативно да су турске компаније ушле и у аеродром „Александар Македонски” у Скопљу, аеродром у Беранама и аеродром Лађевци код Краљева. На Косову су велика улагања у електроенергетски систем, телекомуникације и банкарско тржиште.

Турска је на овим просторима све присутнија и војно. То је вероватно кључна земља за обуку армија БиХ, Македоније и војних јединица које се формирају на Косову.

Две године после великих најава, остатак Србије још ништа није видео од турских инвестиција. После ступања на снагу споразума о слободној трговини у септембру 2010, међусобна трговина заиста јесте увећана, али и даље не прелази пола милијарде евра. Што се количине инвестиција тиче, Турска није ни међу првих 25 земаља. Изостала су улагања у аутопут и регионалне путеве, улазак у ЈАТ итд. Чак и у региону рашке области економско присуство Турске је и даље слабо приметно.

С друге стране, Турска је у међувремену знатно ојачала свој политички утицај у нашој држави. Давутоглу и Ердоган су лично мирили лидере партија из рашке области и чак су успели да и Зукорлића привуку себи. Од почетка 2011. у Србији је легално почела да делује агенција ТИКА чији улазак по правилу најављује много веће интересовање Турске за неку земљу. Овај улазак остварен је на основу добрих контаката турских лидера са бившим председником Тадићем и министром Јеремићем који је чак тражио од Турске да мири две исламске заједнице у Србији.

Коначно, највећи уплив Турска је овде остварила преко екстремне популарности својих серија (што се опет одвија преко компанија једног високог функционера ДС-а). У години у којој се обележава век од почетка балканских ратова, Србија је тако фасцинирана освајањима Сулејмана величанственог.