Брука цркве

Истерујући ђавола лопатом из тела једног од бивших наркомана који је лечен у Црној Реци, протојереј Бранислав Перановић је убио бога у том младићу. Прошло је три године од када су ти узнемирујући снимци мучења потресли Србију. Протојереј Перановић је сада осумњичен да је металном шипком убио штићеника Центра за одвикавање од дроге Небојшу Зарупца.

О страдалом мало знамо. Не знамо ко је био и какве муке су га навеле да узима дрогу, зашто се није снашао и под којим околностима се сусрео са убицом... Али зато знамо готово све о протојереју Перановићу. Знамо да је свештеник СПЦ, знамо када је основао Духовно-рехабилитациони центар на манастирској земљи у Црној Реци. Упознати смо и са тим да је себи одредио мисију да лечи наркомане тако што ће их убедити да је далеко већи пакао када, уместо хероина, свим тим несрећним људима, управља лично он. Знамо да је волео мотоцикле и брзину, па метафора о „анђелу пакла из Црне Реке” изгледа неизбежна. Познато нам је и како је на суђења, после објављивања снимака лопатања, долазио у џипу, у свештеничкој одори, праћен екипом телохранитеља у оделима и црним наочарима за сунце...

И знамо да се Перановић надавао силних интервјуа у којима је објашњавао своје лековите методе – ред молитве, ред аперката – уз напомену да није тукао само он, већ и екипа набилдованих духовника аматера.

И знамо све ове три године да наша црква није реаговала на прави начин, јер би Перановић одавно био рашчињен. Синод је, додуше, приликом разрешења владике Артемија, у листу грехова навео и случај батинаша, али за истеривача ђавола није било других санкција. Остао је свештеник и доселио се у близину Лознице, на територију под надлежношћу Епархије шабачке, упоран да настави своје исцелитељско дело.

Колико год сада покајнички звучале изјаве владике Порфирија и владике бачког Иринеја, црква се обрукала. Да је на време рашчинила протојереја који, уместо опростом и речима утехе, лечи кик-боксом, сада би јој макар била мирна савест.

Истовремено са изразима кајања, патријарх Иринеј тражи повлашћени статус за клирика Грчке православне цркве који је у Србији изазвао саобраћајну несрећу у којој је двоје старих људи изгубило живот. Патријарх тражи, суд усваја, а грчки свештеник, уместо у ћелији, сада борави у строгом центру Ниша, у објекту епархијског дома, поред Нишке саборне цркве. У самом комшилуку, можда чак и под истим кровом, са владиком Јованом! Да ли ће патријарх, по истој логици, сада тражити да Перановић служи казну у келији Владичанског дома у Шапцу, са електронском наруквицом? 

Ако патријарх утиче на суд у Нишу, није ваљда црква утицала и на суд у Тутину, па да већ две године не окончава поступак покренут против Перановића. И можда је Божја рука овде уплела своје прсте, да укаже, да опомене, па су се злочин код Лознице и пуштање Грка из притвора догодили готово у исто време.

Дакле и земаљска и небеска Србија – не стоје нам баш најбоље.