Косово диктира изборни систем

У Србији, за сада, може да се размишља само о неким варијантама пропорционалног, а никако о увођењу већинског или мешовитог изборног система, каже председник Транспарентности Србија Владимир Гоати реагујући на најаву председника Скупштине Србије Небојше Стефановића да ће парламент у наредном периоду имати прилику да се изјасни и о изборном систему. По садашњем систему цела Србија је једна изборна јединица, а увођењем већинског система она би се поделила на 250 изборних јединица што би значило да би само на Косову и Метохији, које је преамбулом Устава дефинисано као саставни део Србије, било око 50 изборних јединица. Уколико би се увео мешовити систем Србија би била подељена на 125 изборних јединица, а тридесетак би било на КиМ. Како сада ствари стоје држава тешко може да организује председничке или парламентарне изборе на КиМ. Тако да, каже Гоати, Србија ће, за сада, морати да остане једна изборна јединица.

Према Стефановићевим речима промену изборног система мора да прати целокупна реформа политичког система и у овом тренутку треба размислити који би изборни систем био најбољи. „Треба имати у виду наше прикључење ЕУ и одредбе на које смо се обавезали да не постоје више бланко оставке, да постоји потреба да што већи део Србије буде репрезентован у скупштини, а такође да и квалитетним избором људи не буде могућ прелазак из једне у другу странку, да то буде сведено на минимум”, објаснио је Стефановић и додао да не постоји консензус који је најбољи изборни систем за нашу земљу, али да би све релевантне странке морале око тога да се сложе.

У оптицају су, како је рекао, идеје да се уведе мешовити систем попут оног у Војводини, а предлаже се и да се промени број изборних јединица како би сваки део Србије био репрезентован.

Критичари пропорционалног изборног система као основне замерке истичу слабу или никакву повезаност бирача са посланицима који би требало да заступају њихове интересе у парламенту. Гласајући за неку изборну листу грађанин не зна ко ће тачно сести у посланичку клупу. Као мањкавост оваквог система наводи се и то што се захваљујући њему у скупштини по правилу нађе много малих партија које реално немају неко велико упориште у бирачком телу.

Тако у новом сазиву парламента су 44 странке, синдиката или удружења, а на изборима су самостално наступили једино Демократска странка Србије и Српска радикална странка. Од 150 општина у Србији, 23 града и главног града чак 94 општине немају своје представнике, а у њима живи око 1,3 милиона становника.

Уз опаску да је Стефановићева идеја о промени изборног система одлична и да о томе мора да се озбиљно размишља, јер се садашње решење показало лошим, Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, подсећа да је предлог за увођење персонализованог пропорционалног система на локалу који су они почетком године урадили у сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу подржао највећи број партија које су сада и у власти и у опозицији.

„Овај систем могао би као модификован да се примени и на републичком нивоу. Он превиђа да неко гласајући за појединца тиме гласа и за листу коју он представља, али да истовремено од броја гласова који добије зависи да ли ће постати одборник или посланик. Тако би грађани одлучивали ко улази у парламент, а не као што је сада да нема начина да се ишта промени сходно успешности или неуспешности појединца на изборима. Значи, ако си први на изборној листи своје странке може да се догоди да нико не гласа за тебе, ти свакако улазиш у парламент ако твоја странка добије довољно гласова”, објашњава Вуковић.

Србија би, према том предлогу, и даље остала једна изборна јединица са становишта расподеле мандата, а у процесу гласања би било 250 изборних јединица. На овај начин, тврди Вуковић, пробудио би се живот у странкама.

За Гоатија нема дилеме да у Србији мора да се мења праг за улазак у парламент, односно да се уведе степенасти цензус. Ако партија сама излази на изборе цензус може да остане пет одсто, мада је и то, како каже, високо јер је Србија једна изборна јединица. Када је реч о коалицијама ту би цензус морао да се повећава сходно броју партија које чине коалицију па би, рецимо, савези од две партије морали да прескоче праг од седам одсто, а они са три странке би морали да добију поверење девет одсто бирача.

„Ово не значи да сам ја против малих партија јер су оне будуће велике партије. Уосталом, оне су у политичку агенду унеле питање феминизма, родне равноправности, екологије. Неке земље попут Словеније и Немачке чак дају финансијску помоћ малим партијама које не освоје довољно гласова за улазак у парламент. Ја сам за то. Али нека се те партије уједињују пред изборе”, каже Гоати и додаје да је то мало вероватно јер је код нас проблем што би сви желели да буду шефови партија.

Ј. Церовина