Уместо Абрамовича стиже Јанковић

Пожаревац – Градоначелник Љубљане Зоран Јанковић требало би у наредних десетак дана да допутује у Пожаревац, где би са општинским  властима разговарао о могућности да словеначки привредници уложе новац у опоравак најстарије српске ергеле "Љубичево". Према речима градског менаџера Пожаревца Предрага Пајића, пројекат развоја туристичко-спортског центра у "Љубичеву" већ је послат у Словенију, а Јанковићев најављени долазак у овај град довољно говори о озбиљним намерама словеначких привредника.

– Контакти са Словенцима у вези са могућом инвестицијом у ергелу "Љубичево" трају већ дуже. Сарадња са Словенијом је велика шанса како за ергелу, тако и за туристичку привреду града Пожаревца. Опоравак саме ергеле и фонда тркачких коња биће један од предуслова за читав посао – казао је Пајић за "Политику".

Интересовање Јанковића, бившег председника управе трговинског ланца "Меркатор" и данашњег градоначелника Љубљане, за "Љубичево" не чуди, јер је успешни словеначки бизнисмен рођен у селу Сараорци код Смедерева, које је од најстарије српске ергеле удаљено тридесетак километара. Како закони у нашој земљи забрањују продају задужбина и легата (ергела је легат кнеза Милоша Обреновића), сви су изгледи да ће некадашњи бисер српског коњарства бити дат у закуп на 49 или 99 година.

Будући инвеститор не би морао много да се мучи око пројекта новог туристичког комплекса – јер он већ постоји. Наиме, "БК група" је још 1998. начинила комплетан пројекат туристичко-рекреативног центра "Љубичево", који је израдио ЦИП. Према овом пројекту, у близини данашње ергеле био би изграђен хотел "Б" категорије са 60 постеља, тениска игралишта, стазе за јахање, бицикле и фијакере... У другом делу комплекса, према Великој Морави, градио би се хотел високе категорије и терен за голф, а богати гости из иностранства,  представници страних компанија и дипломатског кора у Србији би у "Љубичево" могли и да долете, будући да на простору данашње ергеле има довољно места за изградњу спортског аеродрома.

Ергела "Љубичево" је основана 1858. године, када је кнез Милош своје имање "Морава", на самој обали Велике Мораве, држави поклонио за ергелу. Кнез Михаило, велики љубитељ коња, 1866. године овој ергели дао је име "Љубичево", у спомен на мајку Љубицу. Од тада је ергела позната по доброј селекцији коња и њиховом квалитетном одгоју. После Другог светског рата представљала је окосницу коњарства у Србији, а многе домаће ергеле и приватни узгајивачи су куповали потомке трофејних коња из "Љубичева" трудећи се да на тај начин дођу до квалитета који је ова ергела имала.

Пашњаци крај Велике Мораве данас су пусти, а некадашњи бисер српског коњарства је на издисају. "Љубичево" има око 320 хектара земље (плус око 290 хектара незаконито отуђених 1999. године предузећу "Храстовача"), четрдесетак пунокрвних галопера енглеске расе... Али и блокиран рачун и финансијски губитак који се мери десетинама милиона динара.