Од бицикла до награде „Младград 2012”

Све што нам смета, живцира нас, оптерећује, чуди и замара, Филип је решавао уместо нас. Он није типичан двадесетогодишњак који живи у земљи Србији: он је један од оних који шири позитиван став међу вршњацима, али и одраслима –да малим корацима појединци могу правити велике промене у својим срединама.

Филип Вукша (20) је студент прве године пејзажне архитектуре Шумарског факултета и добитник специјалног признања „Младград 2012”, које традиционално, 12. августа, на Међународни дан младих, већ трећу годину додељују Грађанске иницијативе, уз подршку Министарства омладине и спорта и Министарстварегионалногразвојаилокалнесамоуправе.

Овај момак не припада ниједној групи нити организацији, а грађанским активизмом почео је да се бави са 15 година, захваљујући – свом бициклу. Од тада, где год да уочи комуналне и саобраћајне проблеме у Београду, он пошаље допис надлежнима. За ових пет година доставио је више од 1.000 пријава градским инспекцијама, дирекцијама и секретаријатима, захваљујући којима су, између осталог, обнављане бициклистичке стазе, чишћена возила јавног превоза, сађени дрвореди, враћани поклопци на шахтове, поправљане и фарбане уличне светиљке, отпушавани сливници и поправљани хидранти...

– Све је почело тако што ме је нервирало што бициклистичка стаза од Дорћола до Аде Циганлије којом сам стално возио није била сређена. Заправо, била је у катастрофалном стању, са паркираним колима, уличним светиљкама које не раде, није било заштитних стубића и саобраћајних знакова. Сада је потпуно реновирана у дужини од осам километара. Напомињем да није све то само моја заслуга, али је чињеница да сам град затрпао са више од 150 пријава и то је била количина коју нису могли да игноришу – прича нам Вукша, док у Музеју науке и технике очекујемо уручење награда.

Уследила је борба са бирократијом и чувеном реченицом „нисмо ми за то надлежни”, упознавање са законима, процедурама, надлежностима... Вукша је кренуо у борбу за бољу јавну расвету и зеленији град, по његовим пријавама је засађено више од 550 садница, отпушено је више од 100 сливника.

– Потпуно сам, без помоћи инспекције, чак напротив, решио сам многе проблеме у градском превозу и пре бус плуса – обележавао ноћне станице ГСП-а пешке, уз помоћ мердевина и налепница које сам штампао, по летњој жези, наоружан само повластицом и бележницом, возио сам се у оба смера на свих 150 линија ГСП-а не бих ли забележио неправилности у јавном превозу и на крају предао елаборат на ову тему. Градски органи су затворени, конзервативни, неспремни на иновације и зато их морамо максимално притискати – поручује овај момак.

Вукши остаје мало времена за друге ствари, јер мора да спрема и испите. Како нам каже, не планира, као многи млади, да по завршетку студија оде у иностранство, остаје везан за своју средину јер је схватио да много тога може да промени. У току је израда Интернет сајта на којем ће сваки грађанин моћи врло лако да пронађе коме и како да пријави проблем у својој улици, ко је надлежан за то, које су законске основе.

– Не треба да будете правник да бисте се борили са администрацијом. Све ћемо дати у што једноставнијој форми, ко је за шта надлежан, који је законски основ за пријаву, биће и формулари са адресом који грађани само треба да попуне и пошаљу – каже Вукша који очекује да ће сајт током септембра бити у пробној фази.

За свој рад, Вукша није добио само признања. Нажалост, онако како то обично бива када неко „одскочи” у својој средини, пре два месеца вербално и физички су га напали возачи аутобуса док је на Кеју ослобођења фотографисао полупана стакла на предњим и задњим вратима аутобуса, о чему је наш лист већ писао.

Он је, упркос свему, и даље насмејан, зрачи оптимизмом.

– Доказао сам да много тога може да се поправи, промени и уреди само упорношћу и вољом. Позивам све младе, све грађане да притиснемо надлежне у својим срединама, јер су они ту због нас. Морате се борити за своје окружење, јер никоме не треба да буде свеједно у каквој средини живи – поручује на крају овај момак.

Сандра Гуцијан