Врхунски маштар златних руку

Протеклог викенда агенције су јавиле да је умро отац  Е.Т.-ја,Карло Рамбалди (86). Славни „Ванземаљац”, међутим, није једино његово филмско „дете” које га је обрадовало Оскаром. Нешто раније овом италијанском мајстору за специјалне ефекте ту награду донели су и „Кинг Конг” и „Осми путник”.

Све те монструме и монструмчиће Рамбалди је са великим задовољством стварао, јер он је, како га је описао његов сународник и сарадник редитељ Пупи Авати, „био као дете које воли да се игра и да израђује своје играчке”. Осим поменутих, још нека позната „филмска лица” – Конан, Дракула, Франкештајн...  нашла су место у холивудској галерији Карла Рамбалдија.

У свет „покретних слика” Рамбалдије, међутим, ушао давне 1956. у родној Италији. И већ тада, рекло би се, на свој начин: израдио је 16 метара високог змаја за један нискобуџетни СФ филм. После ће он радити са неким од знаменитих редитеља у тој иначе златној ери италијанског филма. Све у свему, иза њега је каријера у којој је више од тридесет филмских наслова.

Карту за Холивуд Рамбалдију је резервисао познати продуцент Дино Де Лаурентис, позвавши га да ради на „Кинг Конгу”, а новом човеку у највећој светској фабрици снова тај филм донеће првог Оскара. Овај врхунски специјалиста за мекатронику, комбинацију механичког и електронског инжењерства, био је и више од тога – запамтиће га и као врхунског маштара са златним рукама. Он није крио своју сумњичавост према компјутерској техници која је све више освајала поље специјалних ефеката. „Дигитал је око осам пута скупљи од механике”, рекао је једном Рамбалди за римски дневник „ Република”, илуструјући то примером настанка најславнијег јунака: „Ванземаљац Е.Т. коштао је милион долара и ми смо га стварали три месеца. Да смо исто то радили рачунарски морали бисмо да ангажујемо чак 200 људи и то би потрајало најмање пет месеци”.

У том процесу рађања најдражеснијег филмског ванземаљца на свету његов „отац” користио је челик, полиуретан, гуму, електронске контроле... Тако сена великом екрану појавио се овај ретко ружни јунак кога ће публика обожавати. Рамбалди га је оспособио за 150 разних покрета, Е.Т. је инкасирао 800 милиона доларао и потврдио да постоје и овакве креатуре које нису пред нашим очима само да нас заплаше и шокирају,већ понекад могу бити и нека мила створења. Онај коме је то ружно ванземаљче донело трећег Оскара признао је: „Кад сам коначно угледао тај филм, ја сам морао мало и да заплачем”.   

„Карло Рамбалди је Ђепето Е.Т.-ија”, изјавио је Спилберг, чувши тужну вест из Италије, упоређујући свог врлог сарадника са овим измишљеним ликом мајстора који је створио Пинокија у бајци Карла Колодија. Те надахнуте речи славни редитељ вероватно није случајно изговорио. Сам Рамбалди рекао је пре неколико година како га дуго прогања идеја да направи филм о Пинокију, дрвеном лутку који хоће да постане прави дечак, и који би надмашиоДизнијев цртаћ из 1940. године. Шта више, рекао је и како ради на томе са својим сином Виторијом, свестраним филмским уметником, поред осталог и стручњаком за хорор ефекте, и да ћењихов приступ бити сличан верзији бајке коју је 2002. снимиочувени италијански редитељ и комичар Роберто Бенињи. Додавши да ће то бити покушај да се прикаже и мрачна страна Колодијеве бајке, која за Италијане представља моралну причу, док је њу, мисли, Дизни поједноставио. Из више разлога тај дуго сневани Пинокио завршио је, на жалост, у фиоци.

После дуге болести, Карло Рамбалди умро је у градићу Ламециа Терме, у Калабрији, где је живео последњих десетак година.  Његово последње путовање биће на север, у завичај, у  Емилију–Ромању, где га његови пријатељи зову „Леонардо из Вигарано Маинарде”, по родном месту недалеко од Фераре. Рамбалди ће бити сахрањен у породичној гробници, крај својих родитеља и вољеног сина Алесандра, који је умро са 33 године од ретког облика леукемије.