Непознати рад Иве Андрића

Ових дана је изашла из штампе књига ,,Ангажовани Андрић 1944-1954”, чији су аутори Ратко Пековић, наш познати историчар књижевности и књижевног живота, и Слободан Кљакић, новинар ,,Политике” и публициста. Књигу је објавио ,,Службени гласник” у угледној едицији ,,Сведоци епохе”.

Аутори су истражили проблем коме су Андрићеви биографи и  критика до сада су посвећивали врло мало пажње, или су сасвим заобилазили тему друштвеног ангажмана великог писца у времену омеђеном 1944. и 1954. годином. У том периоду он је савесно испуњавао низ друштвених дужности као члан Управе Удружења књижевника Србије, председник Савеза књижевника Југославије, народни посланик, потпредседник Друштва за културну сарадњу Југославија–СССР, члан Управног одбора Друштва за културну сарадњу Југославија–Француска, Савезне комисије за упис народног зајма, Комитета интелектуалаца за одбрану мира, Одбора за иностране послове, Уметничког савета за кинематографију, Националне комисије ФНРЈ за УНЕСКО… да набројимо само неке од његових многих друштвених обавеза.

Истражујући мало познату и сасвим непознату архивску грађу, аутори су Андрићев ангажман сагледали из ширег политичког, идеолошког, културног и социолошког угла, кроз призму бурних збивања на југословенском књижевном и културном попришту током прве поратне деценије.

Посебну вредност овог истраживања представља „откриће” бројних Андрићевих текстова до сада непознатих јавности – белешки, скица, записа, говора, реферата, предавања и дискусија, као и докумената који се чувају у његовој личној заоставштини у Архиву САНУ, Документационом центру Задужбине Иве Андрића, Архиву Југославије и у Историјском архиву Београда. Ова књига сведочи и о томе да је песак заборава током протеклих деценија прекрио многе Андрићеве ,,ангажоване” прилоге, расуте у безмало свим значајнијим дневним и недељним листовима, у књижевним гласилима и часописима, у омладинским, студентским, војним, фронтовским, женским, задружним и синдикалним новинама оног времена.

Захваљујући свему томе аутори су успешно реконструисали и разлоге који су довели до тога да Иво Андрић, као један од ретких тзв. грађанских писаца вољно интегрисаних у изградњу новог поретка, на крају постане и члан Савеза комуниста Југославије и да у првој поратној деценији за собом остави дубоке, врло особене трагове друштвеног ангажмана.

Књигом ,,Ангажовани Андрић 1944-1954”, Ратко Пековић и Слободан Кљакић су живот и дело ове изузетне личности 20. века осветлили и изван литерарног поља, на један нов, полемичан и изазован начин.