Атеље у дворишту

Змајево – Породична кућа Миодрага Рудана, на ободу Змајева код Врбаса, ових дана је поново подређена ликовној уметности. У зеленилу и хладовини пространог дворишта – испод надстрешница помоћних објеката у економском делу домаћинства, или на плочнику осојног кућног трема – десетак мајстора кичице и киста поставило је штафелаје и разапело платна са различитим мотивима. У току је традиционална, и у домаћем сликарском свету већ надалеко чувена, ликовна колонија „Код Малог Мише“, названа по надимку њеног домаћина.

Ова несвакидашња уметничка радионица под ведрим небом утемељена је пре седам година и, од тада, сваке друге седмице у августу омиљено је место сликара. Ту, у идиличном, типично равничарском, сеоском амбијенту они живе као велика, сложна породица, и стварају, уз све „инспиративне погодности“ које им домаћин од срца приређује. Поред апартманског смештаја, гостољубље Миодрага Рудана оличено је и у понуди домаћих специјалитета и разноразних старинских јела, које он лично припрема, по већ провереним рецептима. Јер, вели овај својеврсни заљубљеник у ликовну уметност, а и велики кулинар, „празног стомака је тешко направити слику пуну живота“.

– Стекао сам пуно пријатеља међу сликарима, који се увек радо одазову да буду моји гости, а сваке године, захваљујући њиховој препоруци, стижу и нови учесници. Током недељу дана, колико овде бораве, кућа им је у потпуности на располагању. Кћерка и ја трудимо се да ничег не мањка, да им све буде потаман и, колико видим, сви су задовољни, а нас двоје поготово – прича Миодраг Рудан, коме надимак Мали Миша баш и не пристаје, будући да је, како коментарише један од његових гостију, „Миша људескара висине од преко два метра и још квинтал и кусур кила тежине, а што се ширине душе и срца тиче – е, ту је људурина каква се ретко срести може”.

Наш познати сликар, светског угледа Јанош Месарош, због обавеза, није могао овде да буде дуже од два дана, али – како рече – сасвим довољно „да напуни батерије“ за нове уметничке изазове. Следећег августа, обећао је, ето га поново, „пошто Мали Миша маестрално уме да створи стваралачку и другарску атмосферу какву сликари само пожелети могу“.

Према оцени Велибора Бугарина, који први пут учествује на колонији „Код Малог Мише“, ово што њен домаћин чини за сликарство је, одиста, надасве племенит, честит и редак подухват. А Горан Кнежевић, предавач на Ликовној академији у Требињу, примећује да је најприродније наћи се на оваквом месту, и у оваквом друштву, „у дому великог човека, ентузијасте и искреног поштоваоца сликара и њиховог дела“.

За Врбашанина Милосава Павловића, добитника неколико значајних награда и признања на сусретима и конкурсима сликара аматера широм Србије, боравак у „атељеу у дворишту“ код Миодрага Рудана је „очаравајући“.

– Овде сам за минуле четири године упознао и видео на делу доста наших познатих и признатих сликара које, вероватно, никада не бих могао срести. Бити у њиховом друштву, разговарати, и гледати како раде, за мене је заиста драгоцено искуство. Да није Малог Мише, остао бих ускраћен за неописиво уметничко и лично задовољство – каже Павловић.

Осим поменутих, у овој ликовној колонији нашли су се и сликари Шандор Шлајф, Радуле Бошковић, Светислав Лудошки, Славко Ферлан, Игор Мирчић, Видоје Туцовић и Владимир Степанов. Свако до њих ће оставити свом домаћину по једно или два дела, настала током седмодневног дружења, тако да ће вредна колекција Миодрага Рудана премашити 200 уметничких слика, од око 100 аутора, колико их је учествовало на досадашњим колонијама.