Скупљи лек за алергију– само из свог џепа

Александра Ј. из Београда била је изненађена када су јој за лек против алергије, „ериус” у сирупу, за дете од непуних седам година у државној апотеци тражили да плати пуну цену. Дечко је добио алергију после боравка на базену, а дечји лекар је прописао овај лек, не објашњавајући мајци да ће за њега морати да издвоји нешто више од 500 динара.

– Незапослена сам, мајка са двоје малолетне деце и била сам изненађена када су ми рекли да тај лек морам да платим, јер је дете старије од шест година. Мислим да је то срамота за ову земљу. Ако ја не радим, зар моје дете треба да умре од алергије – огорчено пита ова мајка, која се јавила нашој редакцији.

Да ли је ово дете оштећено и угрожено тиме што није добило овај лек на рецепт, него је мајка морала да се врати код педијатра да јој пропише неки од антиалергијских лекова који се издају на рецепт, а јефтинији су, а неки лекари сматрају и мање ефикасни, питамо начелника Одељења за пулмологију Универзитетске Дечје клинике у Тиршовој, професора др Бранимира Несторовића, алерголога и пулмолога. У групи „лоратидина”, који се издаје на рецепт су „пресинг” или „кларитин”, док „ериус” има другачији хемијски састав и његов назив је „деслоратидин”.

– Неће дете ни умрети, ни оздравити ни од једног ни од другог лека, јер алергија је таква болест. Међутим, нема тако велике разлике између „лоратидина” и „деслоратидина” и нема места за бригу. У Србији просечно 80 одсто терапије алергије се покрива „пресингом”, а 20 одсто на све остале лекове и нико не може да каже да ли је она већа група пацијената лошије прошла, јер код нас нико није урадио такозвану постмаркетиншку студију, којом се једино може доказати ефикасност једног лека. Лекар прописује лек узимајући све појединости у обзир, па и нечије финансијске могућности – примећује професор Несторовић.

Он додаје да „ериус” још нема статус генеричког лека него је под патентном заштитом, па је у том смислу скупљи.

– Претпостављам да га наш републички Фонд за здравствено осигурање из тих разлога не ставља на позитивну листу лекова који се у потпуности издају на рецепт, али не само за најмлађе. Нажалост, то је као када имате мало пара, па купите мала кола, када имате пуно пара – можете да приуштите и велика, а и једна и друга иду, али скупља су комфорнија– појашњава наш саговорник.

Да ли то значи да је овај лек резервисан само за имућније пацијенте?

– Дефинитивно није, јер онолико колико кошта ипак свако може да одвоји. РФЗО се одлучио да штеди на јефтиним лековима, а да се на рецепт прописују скупи. Међутим, чињеница је да се у целом свету сви лекови за алергију, антихистаминици налазе у слободној продаји, на такозваном ОТЦ режиму (over the counter)– додаје др Несторовић.

Директорка Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије професорка др Мирјана Богић каже да од тренутка када се на нашем тржишту појавио лек „ериус”, или други препарат за алергије „ксизол”, ове медикаменте су грађани плаћали из свог џепа и за одрасле и за децу.

– Због постојања домаћег произвођача никада нису имали шансу да дођу на позитивну листу, иако су то лекови новије генерације, код којих је брзина деловања фармаколошки побољшана. Његова заштита траје дуже, али и брже. Ми смо неколико година покушавали да укажемо да ови лекови треба да се издају на рецепт, односно да буду на позитивној листи –каже за „Политику” професорка Богић, која је на челу Алерголошке клинике 18 година, а 35 година алерголог. Каже да је са својим колегама послала на стотине дописа да се овај лек стави на позитивну листу, али то се није догодило, нити је икада била позвана да буде члан комисија у РФЗО које одлучују о томе који лекови треба да буду на позитивној листи.

Наша саговорница каже да у овом часу све што пише у извештајима после прегледа, као предлог терапије, пацијенти купују сами, укључујући однедавно и „пресинг”. Она пита каква је то Клиника за алергологију која нема ниједан антихистаминик, јер како нису на позитивној листи, нису ни у болничкој апотеци. И она потврђује да се у свету, у развијеним земљама, ови лекови купују без било каквог рецепта у дрогеријама, као жвакаће гуме, влажне марамице и кондоми.

– То је зато што се антихистаминици сматрају најбезбеднијим лековима. По нежељеним дејствима су се приближили идеалном леку, али ипак нису идеални по ефикасности, јер не могу да покрију кијавицу где је неприкосновен носни глико кортикоидни спреј – објашњава професорка Богић.

Начелница Сектора за односе са медијима у РФЗО Сања Миросављевић за „Политику” је поводом овог случаја објаснила како одлуку да се лек „ериус” плаћа када је у терапији препоручен деци старијој од шест година није донела администрација у РФЗО, него је то став струке, односно стручне подкомисије за лекове, која дефинише старосне границе за коришћење неког лека.

Нажалост, чак и када би наша читатељка с почетка приче, испуњавала критеријум да као незапослена особа, са малим приходима по члану домаћинства, који не прелазе око 19.000 динара – буде ослобођена ослобођена плаћања партиципације или процентуалног учешћа у цени лека, опет би остала ускраћена за овај лек, јер он није на позитивној листи лекова.