Skuplji lek za alergiju– samo iz svog džepa

Aleksandra J. iz Beograda bila je iznenađena kada su joj za lek protiv alergije, „erius” u sirupu, za dete od nepunih sedam godina u državnoj apoteci tražili da plati punu cenu. Dečko je dobio alergiju posle boravka na bazenu, a dečji lekar je propisao ovaj lek, ne objašnjavajući majci da će za njega morati da izdvoji nešto više od 500 dinara.

– Nezaposlena sam, majka sa dvoje maloletne dece i bila sam iznenađena kada su mi rekli da taj lek moram da platim, jer je dete starije od šest godina. Mislim da je to sramota za ovu zemlju. Ako ja ne radim, zar moje dete treba da umre od alergije – ogorčeno pita ova majka, koja se javila našoj redakciji.

Da li je ovo dete oštećeno i ugroženo time što nije dobilo ovaj lek na recept, nego je majka morala da se vrati kod pedijatra da joj propiše neki od antialergijskih lekova koji se izdaju na recept, a jeftiniji su, a neki lekari smatraju i manje efikasni, pitamo načelnika Odeljenja za pulmologiju Univerzitetske Dečje klinike u Tiršovoj, profesora dr Branimira Nestorovića, alergologa i pulmologa. U grupi „loratidina”, koji se izdaje na recept su „presing” ili „klaritin”, dok „erius” ima drugačiji hemijski sastav i njegov naziv je „desloratidin”.

– Neće dete ni umreti, ni ozdraviti ni od jednog ni od drugog leka, jer alergija je takva bolest. Međutim, nema tako velike razlike između „loratidina” i „desloratidina” i nema mesta za brigu. U Srbiji prosečno 80 odsto terapije alergije se pokriva „presingom”, a 20 odsto na sve ostale lekove i niko ne može da kaže da li je ona veća grupa pacijenata lošije prošla, jer kod nas niko nije uradio takozvanu postmarketinšku studiju, kojom se jedino može dokazati efikasnost jednog leka. Lekar propisuje lek uzimajući sve pojedinosti u obzir, pa i nečije finansijske mogućnosti – primećuje profesor Nestorović.

On dodaje da „erius” još nema status generičkog leka nego je pod patentnom zaštitom, pa je u tom smislu skuplji.

– Pretpostavljam da ga naš republički Fond za zdravstveno osiguranje iz tih razloga ne stavlja na pozitivnu listu lekova koji se u potpunosti izdaju na recept, ali ne samo za najmlađe. Nažalost, to je kao kada imate malo para, pa kupite mala kola, kada imate puno para – možete da priuštite i velika, a i jedna i druga idu, ali skuplja su komfornija– pojašnjava naš sagovornik.

Da li to znači da je ovaj lek rezervisan samo za imućnije pacijente?

– Definitivno nije, jer onoliko koliko košta ipak svako može da odvoji. RFZO se odlučio da štedi na jeftinim lekovima, a da se na recept propisuju skupi. Međutim, činjenica je da se u celom svetu svi lekovi za alergiju, antihistaminici nalaze u slobodnoj prodaji, na takozvanom OTC režimu (over the counter)– dodaje dr Nestorović.

Direktorka Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije profesorka dr Mirjana Bogić kaže da od trenutka kada se na našem tržištu pojavio lek „erius”, ili drugi preparat za alergije „ksizol”, ove medikamente su građani plaćali iz svog džepa i za odrasle i za decu.

– Zbog postojanja domaćeg proizvođača nikada nisu imali šansu da dođu na pozitivnu listu, iako su to lekovi novije generacije, kod kojih je brzina delovanja farmakološki poboljšana. Njegova zaštita traje duže, ali i brže. Mi smo nekoliko godina pokušavali da ukažemo da ovi lekovi treba da se izdaju na recept, odnosno da budu na pozitivnoj listi –kaže za „Politiku” profesorka Bogić, koja je na čelu Alergološke klinike 18 godina, a 35 godina alergolog. Kaže da je sa svojim kolegama poslala na stotine dopisa da se ovaj lek stavi na pozitivnu listu, ali to se nije dogodilo, niti je ikada bila pozvana da bude član komisija u RFZO koje odlučuju o tome koji lekovi treba da budu na pozitivnoj listi.

Naša sagovornica kaže da u ovom času sve što piše u izveštajima posle pregleda, kao predlog terapije, pacijenti kupuju sami, uključujući odnedavno i „presing”. Ona pita kakva je to Klinika za alergologiju koja nema nijedan antihistaminik, jer kako nisu na pozitivnoj listi, nisu ni u bolničkoj apoteci. I ona potvrđuje da se u svetu, u razvijenim zemljama, ovi lekovi kupuju bez bilo kakvog recepta u drogerijama, kao žvakaće gume, vlažne maramice i kondomi.

– To je zato što se antihistaminici smatraju najbezbednijim lekovima. Po neželjenim dejstvima su se približili idealnom leku, ali ipak nisu idealni po efikasnosti, jer ne mogu da pokriju kijavicu gde je neprikosnoven nosni gliko kortikoidni sprej – objašnjava profesorka Bogić.

Načelnica Sektora za odnose sa medijima u RFZO Sanja Mirosavljević za „Politiku” je povodom ovog slučaja objasnila kako odluku da se lek „erius” plaća kada je u terapiji preporučen deci starijoj od šest godina nije donela administracija u RFZO, nego je to stav struke, odnosno stručne podkomisije za lekove, koja definiše starosne granice za korišćenje nekog leka.

Nažalost, čak i kada bi naša čitateljka s početka priče, ispunjavala kriterijum da kao nezaposlena osoba, sa malim prihodima po članu domaćinstva, koji ne prelaze oko 19.000 dinara – bude oslobođena oslobođena plaćanja participacije ili procentualnog učešća u ceni leka, opet bi ostala uskraćena za ovaj lek, jer on nije na pozitivnoj listi lekova.