Три економска зла Србије

Србију су задесила три највећа зла која могу да задесе једну економију: привреда је у рецесији, инфлација расте, а број запослених се смањује. Негативне вести су се последњих дана низале јадна за другом.. Прво је нови министар финансија Млађан Динкић објавио да је привреда и званично у рецесији и да се очекује економски пад од минус 0,5 до минус један одсто. То је после неколико дана потврдила и Народна банка Србије, али је донела и још једну неповољну вест. Раст цена ће ове године бити већи од планираних 5,5 одсто и кретаће се у распону од осам до десет процената.

Све се то накалемило на црне бројеве које са тржишта рада стижу још од 2008. године. Према последњим подацима званичне статистике сваки четврти радно способан становник наше земље не ради, а око 400.000 људи је током ове кризе остало без посла.

– Ово је знак за узбуну – оцењује Љубодраг Савић, професор Економског факултета. – Креатори економске политике би сада требало добро да се забрину, јер најгора ситуација која може да задеси једну економију нама се догађа сада. Обично се инфлација жртвује, па су цене високе, али зато привреда остварује економски раст, а запосленост расте. Код нас су сва три показатеља негативна – забринут је Савић.

То што ће инфлација бити већа од очекиване, према оцени нашег саговорника значи да су и држава и привредници намерили да све проблеме реше повећањем цена. И то тако што ће држава повећати регулисане цене, као што су на пример комуналије, али и подићи ПДВ. Привредници и произвођачи, са друге стране, такође ће кориговати своје ценовнике, објашњава Савић. То ће додатно да погорша ионако лошу економску ситуацију.

– То ће се одразити на раст курса, што ће се опет, последично, прелити на цене. Може да дође до додатног убрзања раста цена, а двоцифрену инфлацију је тешко контролисати. Држава ће се у таквој ситуацији прилагођавати. С једне стране, инфлација ће у државни буџет донети веће приходе, али ће стандард грађана реално бити нижи. Све то креираће опасну спиралу која може додатно да смањи производњу и продуби рецесију – казао је Савић.

Шта је лек, питали смо нашег саговорника. Прво, иако звучи као фраза, рецепт је смањење јавне потрошње. Држава заиста мора своје расходе да сведе у прихватљиве границе, јер и државна потрошња поспешује инфлацију. Народна банка Србије ће затим морати да води још строжу монетарну политику. Цена коју ћемо за то морати да платимо су скупљи кредити. Такође, курс динара, требало би да буде реалан, односно да фаворизује извоз. Рецепт може да буде и боља антимонополска политика, јер су на нашем тржишту и даље присутни играчи који злоупотребљавају доминантан положај.

Овакви подаци за Стојана Стаменковића, координатора билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) нису изненађење. На овакав епилог догађаја аутори овог билтена већ су упозоравали. Стаменковић не верује да НБС може рестриктивнијом монетарном политиком да смири инфлацију, ако је јавна потрошња велика, а добар део цена је под државном контролом.

– Порашће цене онога што се зове егзистенцијална потрошња, а то су, на пример, енергија и основне животне намирнице. То ће оборити тражњу за осталим производима. Једина добра ствар може да буде пад увоза. Али бојим се да ће и извоз пасти. Једним делом и због суше – каже Стаменковић и додаје да ће то сасвим сигурно погурати курс.

– Моја прогноза да ће евро вредети 125 динара сада ми се чини оптимистичном – забринут је Стаменковић. Убеђен је да све мере које НБС буде предузимала да смири девизно тржиште, неће моћи да имају значајније ефекте.

– У прилог томе говори и последње јачање динара које је трајало свега неколико дана – подсећа Стаменковић.

Ивану Николићу, сараднику Економског института, чини се да је релативно висока инфлација природно стање Србије. Очигледно да нашем систему одговара та инфлација и да је то наше равнотежно стање.

– То морамо да прихватимо као реалност. Удео хране у расту инфлације је релативно велик. Држава је, такође, трошећи више него што је смела, допринела расту инфлације – закључује Николић.

То исто мисли и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије. Висока инфлација је карактеристика Србије. Свеједно да ли је привредни раст брз или је економија у рецесији.

– Инфлација углавном служи као врста пореза. Тренутно, на раст цена утичу уобичајени разлози: одложена повећања цена под административном контролом, која су одлагана из политичких разлога, цене хране и енергије, а и очекивано повећање пореза, пре свега на додату вредност. Како су то све једнократне промене, то не би требало да утиче трајније на брзину раста цена. Међутим, ово убрзање инфлације довешће до раста инфлаторних очекивања, преко којих би се онда стопа инфлације трајније повећала. Услед тога, све зависи од реакције централне банке. Ако она жели да обеснажи та инфлаторна очекивања, повећаће каматну стопу. И то доста значајно, а не за 25 базних поена. То ће, наравно, деловати рецесионо. Уз то, отежаће положај дужника, а посебно фискалних власти – сматра Глигоров.

Алтернативна могућност је да се, као што је углавном био случај до сада, фиксира (отворено или прећутно) курс и тако успори инфлација и олакша положај оних који дугују у еврима, а ту спада и држава, каже наш саговорник. То би могло да доведе до раста увоза и стога негативног ефекта на БДП, додаје. У року од две до три године, то неће много утицати ни на производњу нити на трајнију стабилност цена. Као ни до сада, закључује.