Tri ekonomska zla Srbije

Srbiju su zadesila tri najveća zla koja mogu da zadese jednu ekonomiju: privreda je u recesiji, inflacija raste, a broj zaposlenih se smanjuje. Negativne vesti su se poslednjih dana nizale jadna za drugom.. Prvo je novi ministar finansija Mlađan Dinkić objavio da je privreda i zvanično u recesiji i da se očekuje ekonomski pad od minus 0,5 do minus jedan odsto. To je posle nekoliko dana potvrdila i Narodna banka Srbije, ali je donela i još jednu nepovoljnu vest. Rast cena će ove godine biti veći od planiranih 5,5 odsto i kretaće se u rasponu od osam do deset procenata.

Sve se to nakalemilo na crne brojeve koje sa tržišta rada stižu još od 2008. godine. Prema poslednjim podacima zvanične statistike svaki četvrti radno sposoban stanovnik naše zemlje ne radi, a oko 400.000 ljudi je tokom ove krize ostalo bez posla.

– Ovo je znak za uzbunu – ocenjuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Kreatori ekonomske politike bi sada trebalo dobro da se zabrinu, jer najgora situacija koja može da zadesi jednu ekonomiju nama se događa sada. Obično se inflacija žrtvuje, pa su cene visoke, ali zato privreda ostvaruje ekonomski rast, a zaposlenost raste. Kod nas su sva tri pokazatelja negativna – zabrinut je Savić.

To što će inflacija biti veća od očekivane, prema oceni našeg sagovornika znači da su i država i privrednici namerili da sve probleme reše povećanjem cena. I to tako što će država povećati regulisane cene, kao što su na primer komunalije, ali i podići PDV. Privrednici i proizvođači, sa druge strane, takođe će korigovati svoje cenovnike, objašnjava Savić. To će dodatno da pogorša ionako lošu ekonomsku situaciju.

– To će se odraziti na rast kursa, što će se opet, posledično, preliti na cene. Može da dođe do dodatnog ubrzanja rasta cena, a dvocifrenu inflaciju je teško kontrolisati. Država će se u takvoj situaciji prilagođavati. S jedne strane, inflacija će u državni budžet doneti veće prihode, ali će standard građana realno biti niži. Sve to kreiraće opasnu spiralu koja može dodatno da smanji proizvodnju i produbi recesiju – kazao je Savić.

Šta je lek, pitali smo našeg sagovornika. Prvo, iako zvuči kao fraza, recept je smanjenje javne potrošnje. Država zaista mora svoje rashode da svede u prihvatljive granice, jer i državna potrošnja pospešuje inflaciju. Narodna banka Srbije će zatim morati da vodi još strožu monetarnu politiku. Cena koju ćemo za to morati da platimo su skuplji krediti. Takođe, kurs dinara, trebalo bi da bude realan, odnosno da favorizuje izvoz. Recept može da bude i bolja antimonopolska politika, jer su na našem tržištu i dalje prisutni igrači koji zloupotrebljavaju dominantan položaj.

Ovakvi podaci za Stojana Stamenkovića, koordinatora biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) nisu iznenađenje. Na ovakav epilog događaja autori ovog biltena već su upozoravali. Stamenković ne veruje da NBS može restriktivnijom monetarnom politikom da smiri inflaciju, ako je javna potrošnja velika, a dobar deo cena je pod državnom kontrolom.

– Porašće cene onoga što se zove egzistencijalna potrošnja, a to su, na primer, energija i osnovne životne namirnice. To će oboriti tražnju za ostalim proizvodima. Jedina dobra stvar može da bude pad uvoza. Ali bojim se da će i izvoz pasti. Jednim delom i zbog suše – kaže Stamenković i dodaje da će to sasvim sigurno pogurati kurs.

– Moja prognoza da će evro vredeti 125 dinara sada mi se čini optimističnom – zabrinut je Stamenković. Ubeđen je da sve mere koje NBS bude preduzimala da smiri devizno tržište, neće moći da imaju značajnije efekte.

– U prilog tome govori i poslednje jačanje dinara koje je trajalo svega nekoliko dana – podseća Stamenković.

Ivanu Nikoliću, saradniku Ekonomskog instituta, čini se da je relativno visoka inflacija prirodno stanje Srbije. Očigledno da našem sistemu odgovara ta inflacija i da je to naše ravnotežno stanje.

– To moramo da prihvatimo kao realnost. Udeo hrane u rastu inflacije je relativno velik. Država je, takođe, trošeći više nego što je smela, doprinela rastu inflacije – zaključuje Nikolić.

To isto misli i Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. Visoka inflacija je karakteristika Srbije. Svejedno da li je privredni rast brz ili je ekonomija u recesiji.

– Inflacija uglavnom služi kao vrsta poreza. Trenutno, na rast cena utiču uobičajeni razlozi: odložena povećanja cena pod administrativnom kontrolom, koja su odlagana iz političkih razloga, cene hrane i energije, a i očekivano povećanje poreza, pre svega na dodatu vrednost. Kako su to sve jednokratne promene, to ne bi trebalo da utiče trajnije na brzinu rasta cena. Međutim, ovo ubrzanje inflacije dovešće do rasta inflatornih očekivanja, preko kojih bi se onda stopa inflacije trajnije povećala. Usled toga, sve zavisi od reakcije centralne banke. Ako ona želi da obesnaži ta inflatorna očekivanja, povećaće kamatnu stopu. I to dosta značajno, a ne za 25 baznih poena. To će, naravno, delovati recesiono. Uz to, otežaće položaj dužnika, a posebno fiskalnih vlasti – smatra Gligorov.

Alternativna mogućnost je da se, kao što je uglavnom bio slučaj do sada, fiksira (otvoreno ili prećutno) kurs i tako uspori inflacija i olakša položaj onih koji duguju u evrima, a tu spada i država, kaže naš sagovornik. To bi moglo da dovede do rasta uvoza i stoga negativnog efekta na BDP, dodaje. U roku od dve do tri godine, to neće mnogo uticati ni na proizvodnju niti na trajniju stabilnost cena. Kao ni do sada, zaključuje.