Римљани су јели полулежећи

Римљани су имали три главна оброка дневно: доручак (iantaculum), ручак (prandium) и вечеру (cena), од којих је код свих, без обзира да ли је обичан грађанин, сељак или патрициј, главни оброк била вечера. (Ово не чуди посебно, јер тако је нпр. и код данашњих Француза.) За доручак који се обављао од 7 до 9 часова Римљани су имали хлеб, сир, маслине, мед, со, мало вина и свеже и суво воће. За ручак, између 12 и 13 часова, на столу је често био хладан оброк: вариво, риба, јаја, печурке, воће и вино, или су пак користили остатке вечере. Тако је свима једини прави оброк била вечера и, у зависности од околности и друштвеног положаја, могла је бити скромна и брзо се завршити, или оне екстремне, као што су биле Неронове, Апицијеве или Трималхионове, које су трајале до зоре! Вечера је почињала после 16 часова закуском, за коју су обично припремана хладна јела: јаја, сир, разно поврће, пужеви, шкољке, риба, воће, а пио се мулсум. За главни оброк били су припремани специјалитети од разног меса, рибе, поврћа, а све то са разноврсним сосовима.

Храна се припремала у кухињи (лат. culina – отуда данашњи назив кулинарство), која је била смештена у подрумским просторијама. У њој се налазила зидана пећ за хлеб, уздигнуто огњиште за кување, велики камени сто за припремање хране, цистерна са водом и низ разноврсног кухињског прибора од керамике и метала. Од стоног посуђа употребљавали су плитке и дубоке тањире, чиније, крчаге, чаше и пехаре... Производили су их од керамике, бронзе, бакра, стакла, а за најимућније – од сребра и злата. Служили су се кашикама, ножевима и чачкалицама од дрвета, кости или метала (бронзе, сребра и злата), у зависности од статуса домаћина. Најрадије су јели прстима, а између јела прсте су прали миришљавом водом. У богатим римским кућама јело се служило у трпезарији (triclinium), док је народ јео у кухињи, а преко лета у атријуму. Трпезарија је заузимала главно место у кући и била богато украшавана фрескама и мозаицима. Један од честих мотива на мозаицима била је представа скелета (опомињала је да је живот кратак и да зато треба уживати) или представа бога Диониса, заштитника вина и виноградарства. Управо такву једну представу овог божанства археолози су открили и у царској палати у Felix Romuliani. Таванице су облагане дрветом, слоновом кости или тканином и често су биле покретне, да би на госте могло да се баца цвеће, или су у њих биле уграђене цевчице којима су се до гостију доводили разни мириси, од којих је најцењенија била ружа.