Суд враћа труднице на посао

Кикинда – Прича о Тамари Јуркић која је 1. марта остала без посла у фабрици „Тоза Марковић“ могла би да има срећан завршетак. Наиме, судија Основног суда у Кикинди Далиборка Чонић у спору који је ова трудница повела против послодавца АД „Тоза Марковић“ пресудила је у корист Тамаре.

Овим се фабрика обавезује да је врати на посао, на радно место руковања превозником, у Погону грубе керамике, или на друге послове који одговарају њеној стручној спреми, те да се са њом закључи анекс уговора о раду на одређено време до 25. фебруара 2013. године.

Како је „Политика“ већ писала, Тамара Јуркић је у фабрику црепа дошла средином јануара 2011. године преко програма „Прва шанса“ Националне службе за запошљавање. Након месец и по дана волонтирања, 26. фебруара је потписала приправнички уговор и радила све до 1. марта ове године, када је предала дознаке за боловање, јер је остала у другом стању. Истог поподнева јој је саопштено да јој приправнички уговор није продужен. На њено изненађење, на документу о отказу је стајао датум од 27. фебруара иако је она све до 1. марта редовно долазила на посао.

Иста судбина задесила је још две труднице, Сунчицу Алексић и Весну Сивчев, које су у исто предузеће такође дошле преко „Прве шансе“. У случају трудница, инспекција рада се прогласила ненадлежном, а локална филијала НСЗ изјавила да, нажалост, послодавац има право да „замени“ радника уколико није задовољан.

Управо у тој чињеници је и адвокат поменутих трудница Бранислав Сивчев видео пропуст. Наиме, у образложењу које је руководство фабрике упутило НСЗ-у не стоји да су раднице „замењене“ јер су биле неодговорне, лење и нису извршавале поверене им послове, већ да су „замењене јер се налазе на трудничком боловању“. – Акционарско друштво „Тоза Марковић“ је давањем отказа Тамари Јуркић прекршило забрану дискриминације прописану чланом 18. до члана 20. Закона о раду Републике Србије, да је забрањена непосредна дискриминација запослених по основу расе, језика, пола и трудноће – каже за „Политику“ адвокат Сивчев.

Очекујући принову септембра месеца, Тамара Јуркић не крије задовољство: – Срећна сам. По пресуди, фабрика треба да ме запосли на још годину дана, како је и било предвиђено програмом „Прва шанса“. Био је ово један стресан и тежак период у мом животу. У држави траже да имаш деце, а кад се запослиш, не смеш да родиш бебу.

Међутим, Тамарин супруг Давор је скептичан: – Колико год да је судска пресуда добра, треба дочекати да се она и изврши. Године 2002. добио сам на суду против фирме у којој сам радио. Требало је да ми исплате три заостале зараде, али то није урађено. Било ком адвокату да се обратим, кажу да је то застарео случај – наводи Давор.

Пресуда донета у Тамарину корист, иначе, још није правоснажна и руководство фабрике има право жалбе. Поступак које друге две жене воде против АД „Тоза Марковић“ је у току.