Србија превелики увозник новца

На учестале замерке да из Србије износе капитал банке, обично, оћуте ову прозивку. Ваљда више не могу да понављају исту причу – да у земљу уносе више новца него што из ње изнесу. Коначно, када то и чине износе своје паре.

Да је Србија готово искључив увозник капитала показала је и анализа Народне банке „Упоредни преглед међународне инвестиционе позицијеСрбије и земаља у окружењу”. По овој анализи, од укупне нето позиције Србије, чак 96 одсто представља нето спољни дуг. То ће рећи да укупан девизни салдо чине стране позајмице због чега је наш спољни дуг већ изнад 25 милијарди евра.

– Србија није у потпуности либерализовала кретања капитала, има недовољно развијена финансијска тржишта и висок политички ризик, па није у могућности да оствари све предности које отвореност тржишта капитала и новца према иностранству пружа. Са неразвијеним тржиштем капитала и новца поскупљује инострани капитал, који је усмерен углавном на финансијске кредите. Тиме се повећавају девизни расходи земље, што за последицу има дефицит текућег рачуна – показује анализа НБС.

Низак ниво улагања домаћег капитала у иностранство, сервисирање иностраног дуга и отплата дивиденди нерезидентима врше велик притисак на девизни курс динара и инфлацију.

Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије каже, у изјави Танјугу, да смо принуђени да будемо увозници капитала због константног дефицита текућег рачуна.

– Што се тиче структуре тог увоза можемо да дискутујемо шта је за нас повољније. Да ли су то стране директне инвестиције које носе и највећи ризик за инвеститоре, кредити или портфолио инвестиције. За све њих је битно колики је наш кредитни рејтинг – каже Грубишић.

Ненад Гујаничић из Синтеза инвест групе сматра да је неразвијеност домаћег тржишта новца и капитала велики проблем који је постао актуелан почетком 2009. године када је држава почела са емисијама трезорских хартија.

– Чак и ове хартије немају кредибилно секундарно тржиште на којем би могле добити ликвидност чиме би се поспешила и примарна продаја. О тржишту акција да не говоримо, мада се оно по правилу у транзиционим земљама развија након што стаса тржиште дуга. Овде се тек сада стидљиво помаљају муниципалне обвезнице градова и општина уз велике потешкоће. Дакле, тржиште је и даље веома, веома, банкоцентрично, односно преовлађује банкарски кредит као основни финансијски инструмент – каже Гујаничић.

У поменутој анализи НБС у случају осталих посматраних земаља, учешће нето спољног дуга у Међународној инвестиционој позицији знатно је мање, осим у Хрватској, где износи 94 одсто, креће се у распону од 60 одсто код Румуније до два одсто код Чешке.

Показатељи БДП-а представљају највећи проблем Србије, јер је он по глави становника у Србији у првом тромесечју, смањен за девет одсто, што упркос светској економској кризи није случај у осталим земљама.

Словачка и Бугарска, у истом периоду, повећале су БДП по становнику за 11 одсто, Пољска за пет, док су Мађарска, Хрватска, Чешка и Румунија, исто као и Србија, имале пад БДП-а по становнику, али у мањем износу.

Према показатељима позиције и спољног дуга у односу на БДП, Србија се класификује као земља далеко испод просека. Пад БДП-а може се, једним делом, довести и у вези са смањењем спољног дуга предузећа према иностранству и смањеним страним директним улагањима у Србију.

Страни капитал уложен у привреду је очигледан носилац развоја привреде и раста БДП-а. У периоду кризе, смањење спољног дуга предузећа неутралисано је повећањем спољног дуга јавног сектора. Непродуктивно трошење, с једне стране, и смањење прихода од пореза и доприноса, с друге, допринели су стању високе задужености земље и ниског БДП-а.

Негативна позиција Србије је крајем првог тромесечја износила је 25,54 милијарде евра и апсолутно је повећана за 5,14 милијарди евра, или 25 одсто, у односу на крај 2008. Пољска, Мађарска и Румунија су највеће увознице капитала и њихове негативне позиције износе 245 милијарди евра.

Позиција Пољске повећана је за 71,9 милијарди евра или 42 одсто. Знатнији пораст негативне позиције бележи и Чешка – за 28 одсто. Бугарска и Мађарска су смањиле дугове према иностранству за шест и четири одсто.

Од краја 2008. године до марта 2012. године, просечан износ уложеног иностраног капитала по глави становника у посматраним земљама износио је 6.618 евра. У том периоду, уложени страни капитал по глави становника повећан је у просеку за 15 одсто или 871 евро.

Једино су Мађарска и Бугарска смањиле нето позицију по становнику за 318, односно 176 евра. Негативна нето позиција по становнику Србије, износи 3.498 евра. У односу на крај 2008. године, повећана је за 723 евра или 26 одсто.