Дуг пут до примене еколошких стандарда

Крагујевац – Трећина прописа из корпуса европског законодавства односи се на екологију. Зато нас на путу усклађивања и примене директива чекају многа искушења, речено је јуче у Крагујевцу, поводом усвајања европских стандарда у креирању и спровођењу политике животне средине. Сусрет са новинарима и округли сто организовали су владина Канцеларија за европске интеграције и Центар за европске интеграције Београдске отворене школе.

– Европска унија има јасне директиве у вези са еколошким стандардима, а на који начин и колико брзо ћемо их применити, то зависи од нас. На том пољу се суочавамо са многим искушењима. У ЕУ се, узмимо само то за пример, пречишћава готово сто одсто отпадних вода, а у нашој земљи мање од десет. По једној од директива сва насеља са више од две хиљаде становника морају бити повезана тим системима – рекао је Зоран Сретић, задужен за примену еколошких стандарда у Канцеларији.

Влада је донела стратегију примене тих стандарда са роком до 2030. године, а према првим проценама, Србији ће само за изградњу неопходне инфраструктуре бити потребно 10,5 милијарди евра.

– Будући да највећи терет примене еколошких стандарда пада на локалне самоуправе, влада ће учинити све да грађане растерети додатних трошкова. Средства треба да буду обезбеђена кроз сарадњу са различитим фондовима, а једним делом и из кредита. Ипак, не могу да тврдим да неће бити повећања цена комуналних услуга. У том контексту, међутим, треба рећи да на примену еколошких стандарда не треба гледати као на трошак, већ као на инвестиције које остају у земљи – објаснио је Сретић.

Ради отклањања последица климатских промена, земље чланице ЕУ ће до краја 2020. морати да умање ефекат „стаклене баште“ за 20 процената. То је, такође, једна од директива у области заштите животне средине, нагласила је Данијела Божанић из Министарства енергетике, наводећи да ћемо и ми морати тога да се придржавамо, уколико желимо да будемо део Европске уније.

– У склопу отклањања последица климатских промена последњих годину и по дана, у фокусу ЕУ је вода, будући да су анализе показале да ефекти стаклене баште негативно утичу и на квалитет и на квантитет воде. То је и за нас важно питање – оценила је Божанићева.

Мирко Поповић, менаџер невладине организације Београдска отворена школа, нагласио је да у спровођењу политике усвајања и примене еколошких стандарда ЕУ медији и грађани играју важну улогу.

– Влада Србије је 2004. године потписала споразум о сарадњи са невладиним организацијама у склопу примене пакета еколошких стандарда, али грађани још увек нису довољно укључени у овај процес. У том смислу медији имају важну, да не кажем пресудну улогу – истакао је Поповић.

Највећи степен усаглашености са стандардима ЕУ наша земља је остварила на пољу заштите ваздуха и управљања хемикалијама, а највише заостајемо у примени директива које се односе на управљање отпадом, рекао је Сретић, упозоривши да је оцена надлежних у ЕУ да ћемо потребне стандарде достићи „не у кратком или средњорочном, већ у дугорочном периоду“.

Ради што активнијег укључивања грађана у процес примене еколошких стандарда, организатори јучерашњег скупа отворили су штанд у центру града, где су сви заинтересовани Крагујевчани могли да поставе питања, дају предлоге и коментаре у вези са заштитом животне средине.