Dug put do primene ekoloških standarda

Kragujevac – Trećina propisa iz korpusa evropskog zakonodavstva odnosi se na ekologiju. Zato nas na putu usklađivanja i primene direktiva čekaju mnoga iskušenja, rečeno je juče u Kragujevcu, povodom usvajanja evropskih standarda u kreiranju i sprovođenju politike životne sredine. Susret sa novinarima i okrugli sto organizovali su vladina Kancelarija za evropske integracije i Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole.

– Evropska unija ima jasne direktive u vezi sa ekološkim standardima, a na koji način i koliko brzo ćemo ih primeniti, to zavisi od nas. Na tom polju se suočavamo sa mnogim iskušenjima. U EU se, uzmimo samo to za primer, prečišćava gotovo sto odsto otpadnih voda, a u našoj zemlji manje od deset. Po jednoj od direktiva sva naselja sa više od dve hiljade stanovnika moraju biti povezana tim sistemima – rekao je Zoran Sretić, zadužen za primenu ekoloških standarda u Kancelariji.

Vlada je donela strategiju primene tih standarda sa rokom do 2030. godine, a prema prvim procenama, Srbiji će samo za izgradnju neophodne infrastrukture biti potrebno 10,5 milijardi evra.

– Budući da najveći teret primene ekoloških standarda pada na lokalne samouprave, vlada će učiniti sve da građane rastereti dodatnih troškova. Sredstva treba da budu obezbeđena kroz saradnju sa različitim fondovima, a jednim delom i iz kredita. Ipak, ne mogu da tvrdim da neće biti povećanja cena komunalnih usluga. U tom kontekstu, međutim, treba reći da na primenu ekoloških standarda ne treba gledati kao na trošak, već kao na investicije koje ostaju u zemlji – objasnio je Sretić.

Radi otklanjanja posledica klimatskih promena, zemlje članice EU će do kraja 2020. morati da umanje efekat „staklene bašte“ za 20 procenata. To je, takođe, jedna od direktiva u oblasti zaštite životne sredine, naglasila je Danijela Božanić iz Ministarstva energetike, navodeći da ćemo i mi morati toga da se pridržavamo, ukoliko želimo da budemo deo Evropske unije.

– U sklopu otklanjanja posledica klimatskih promena poslednjih godinu i po dana, u fokusu EU je voda, budući da su analize pokazale da efekti staklene bašte negativno utiču i na kvalitet i na kvantitet vode. To je i za nas važno pitanje – ocenila je Božanićeva.

Mirko Popović, menadžer nevladine organizacije Beogradska otvorena škola, naglasio je da u sprovođenju politike usvajanja i primene ekoloških standarda EU mediji i građani igraju važnu ulogu.

– Vlada Srbije je 2004. godine potpisala sporazum o saradnji sa nevladinim organizacijama u sklopu primene paketa ekoloških standarda, ali građani još uvek nisu dovoljno uključeni u ovaj proces. U tom smislu mediji imaju važnu, da ne kažem presudnu ulogu – istakao je Popović.

Najveći stepen usaglašenosti sa standardima EU naša zemlja je ostvarila na polju zaštite vazduha i upravljanja hemikalijama, a najviše zaostajemo u primeni direktiva koje se odnose na upravljanje otpadom, rekao je Sretić, upozorivši da je ocena nadležnih u EU da ćemo potrebne standarde dostići „ne u kratkom ili srednjoročnom, već u dugoročnom periodu“.

Radi što aktivnijeg uključivanja građana u proces primene ekoloških standarda, organizatori jučerašnjeg skupa otvorili su štand u centru grada, gde su svi zainteresovani Kragujevčani mogli da postave pitanja, daju predloge i komentare u vezi sa zaštitom životne sredine.