Дворске књиге декор за сликање

Катастрофалан однос према Дворској библиотеци Карађорђевића и Обреновића, није последица само немара, већ јасан циљ и намера комунистичких власти да је очерупају и униште, коментарише за наш лист Драгољуб Ацовић, председник Крунског савета информацију да су поједине књиге из ове библиотеке завршиле у контејнеру.

– „Черупање” дворског комплекса и имовине са Белог двора почело је одмах после рата. Године 1947. донет је указ о конфискацији и прво је издвојено око 25. 000 књига које је преузела Народна библиотека, а шта је после са тим радила, можемо сада да видимо. Један део књига је, по вољи националних партијских комитета, променио власника, и тада је, на пример, манускрипт „Горског вијенаца” пренет из двора у Титоград – прича Ацовић.

Дворска библиотека, додаје наш саговорник, пред рат је бројала 50.000 наслова. Делимично је, како подсећа, страдала за време немачког, потом и савезничког, бомбардовања, а највећим делом је заправо „намерно распарчавана”.

– Оно што је остало у двору није остављено због заштите културне баштине, већ су то биле књиге фолио-формата и луксузног повеза које су добро деловале као позадина за сликање друга Тита, новог становника Белог двора. Књиге које су преостале у двору, преживеле су пуком срећом, захваљујући маршаловој нарцисоидности, а не зато што је некоме пало на памет да их сачува. Када се Александар Карађорђевић 2001. уселио у двор, затекао је библиотеку од свега 7.000–8.000 наслова – истиче Ацовић.

Према његовим речима, било је неколико састанака са стручњацима из Народне библиотеке, укључујући и бившег управника Сретена Угричића, како би се договорила реконституисање Дворске библиотеке.

– Народна библиотека је предложила да се формира електронски каталог Дворске библиотеке, али је то за нас било неприхватљиво пошто смо сматрали да део књига које су преживеле масакр морају да се обједине са осталим сачуваним књигама, јер Дворска библиотека није вредна само због појединих наслова већ као историјска целина – наводи председник Крунског савета.

Он констатује да оно што је од књига разнето по местима по Србији, или ван Србије, вероватно је могуће установити, али до сада се нико тиме није позабавио.

– Својевремено смо ову тему презентовали Министарству културе. Кад то кажем, не мислим на Предрага Марковића, већ на двојицу претходника (Небојша Брадић, Војислав Брајовић) који нису имали интерес за ову проблематику. Цела ствар остала је да „виси у ваздуху”, али зато смо са садашњим Министарством културе покренули иницијативу да се библиотека сачува и, не мање важно, буде доступна за истраживаче будући да у њој постоје дела која никада нису била у књижарском промету – каже Драгољуб Ацовић.

Одговарајући на питање који наслови су се налазили у „династичкој” библиотеци, наш саговорник наводи да је реч о јединственим библиофилским издања и књигама са специјалном наменом да послуже као дарови највишим политичарима и владарима.

– У Дворској библиотеци постоје фототипско издање Библије Борса д’ Ерсте (успон илуминаторске школе у Ферари везује се уз меценаштво војводе Борса д’ Ерсте, прим. аут.), које је било штампано искључиво да би италијански државници ова издања поклањали шефовима држава. У Дворској библиотеци имате Каталоге за лицитације из последње четвртине 19. века, где можете да сазнате шта се све продавало из разних приватних збирки. Ту су и комплетна издања Волтерових дела, па Ла Фонтенових „Басни” са оригиналним гравурама, као и врло ретко издање са литографисаним портретима свих турских владара…

Поред питања где су књиге, Ацовић се пита шта се догодило и са дворским возилима, аутомобилима, мотоциклима. – Нигде ниједна кочија не постоји. Па није могуће да су све исцепане за дрва, за потпалу – чуди се наш саговорник.

– Узмите само предмете које је наш вољени председник без ограничења мандата добијао за своје бројне рођендане, па ми кажите где се у овој земљи налази та Аладинова пећина, где је долазио неки заставник из гарде са актен-ташном, и излазио са поклоном за рођендан друга Тита. Шта је са 60 фигурина из Танагре, где се то налази, где постоји тај фамозни депо испред којег треба да кажете – Сезаме, отвори се, па да уђемо унутра и да све то тамо пронађемо – ироничан је Ацовић кад говори о поклонима који су, као и књиге, „добили ноге”.

----------------------------------------------

Књиге Божидара Карађорђевића у Универзитетској библиотеци

Ацовић је споменуо да је део Дворске библиотеке предат и Универзитетској библиотеци у Београду. Никола Мирковић из ове установе каже да код њих нема књига из Дворске библиотеке, већ је ту само приватна библиотекаБожидара Карађорђевића коју је, по његовој смрти, мајка Сарка предала овој институцији. Божидар Карађорђевић, по оцу Ђорђу праунук Карађорђев, а по мајци Сарки унук Мише Анастасијевића, рођен је у Паризу где је живео и преминуо. Бавио се књижевним и преводилачким радом, као и сликарством, писао је и путописе. У његовој заоставштини налази се 200 књига на француском језику.

----------------------------------------------

Бубрег за лептире

„У Дворској библиотеци постоји дело из области ентомологије (наука о инсектима) с краја 19. века са 12.000 литографисаних табли које се искључиво баве мољцима и лептирима”, каже Ацовић. И шаљиво коментарише: „Мени и вама то не мора ништа да значи, али неко ко се тиме бави, вероватно би за овакву ексклузиву био спреман да жртвује и бубрег!”.

----------------------------------------------

Министар културе: Наводи о баченим књигама биће испитани

Министар културе и информисања Братислав Петковић изјавио је јуче да ће наводи о смањењу књижног фонда Народне библиотеке Србије и бацању неких књига из Дворске библиотеке, бити до краја испитани. Петковић је рекао да је за тај случај сазнао из новина и да није упознат са детаљима, али да ће о томе затражити извештај в. д. управника Народне библиотеке Србије.

„Ствар је врло деликатна и још не могу да одговорим какве ћемо мере предузети. Ипак је то озбиљна ствар у којој морамо све да испитамо до краја”, казао је Петковић и додао да ће министарство надгледати ревизију књижног фонда Народне библиотеке Србије. Дејан Ристић, в. д. управника Народне библиотеке Србије раније је најавио да ће ревизија књижног фонда почети у септембру и да ће трајати више година. (Бета)