Турска – колевка енглеског, руског, српског...

На холандском је моедер, на шпанском мадре, на руском мат. Реч мајка и многе друге слично се изговарају у низу сасвим различитих језика. На основу тога су лингвисти давно закључили да се 400 језика из Европе и Азије развило из истог „претка”, али нису сложни око тога где је колевка тог прајезика.

Јуче су у магазину „Наука” објављени резултати студије који иду у прилог Анатолијској хипотези – да је простор данашње Турске постојбина ове групе језика, међу којима су енглески, персијски, хинду, руски и сви словенски језици, укључујући српски.

До открића су дошла двојица новозеландских научника који уопште нису лингвисти, већ еволутивни биолози, а користили су компликован компјутерски модел првобитно дизајниран да мапира епидемије.

Гени и језици имају неколико сличности, па се еволуција језика обично приказује у облику породичног стабла. Расел Греј и Квентин Еткинсон са Универзитета у Оукленду пошли су још 2003. године од теорије да је еволуција речи слична еволуцији врста и да сродне речи (нпр. број три и three у енглеском и српском), могу да се користе као секвенце ДНК да се измери колико су језици еволуирали. Затим, стопа којом су се речи мењале може да помогне да се утврди период када су се индоевропски језици удаљили један од другог.

Уз помоћ метода еволутивне биологије, овај научни двојац је упоредио најчешће речи из 87 индоевропских језика, као што су мајка, лов и небо да би испитао у каквом су односу ове језичке „врсте” једна према другој. Дошли су до закључка да је заједнички предак индоевропских језика постојао пре 7.800 до 9.800 година, што је ишло у прилог Анатолијској хипотези, по којој је пољопривреда помогла у ширењу језика са територије данашње Турске.

По другој теорији, језици којима данас говори три милијарде људи воде порекло од номада бронзаног доба који су користили коње и точак да би се проширили на исток и запад из степа данашње Украјине пре 5.000 до 6.000 година.

Греј и Еткинсон су 2003. утврдили време када је почело удаљавање од заједничког прајезика, али не и тачно место. Други део загонетке су решили сада, и то помоћу епидемиолошких модела утврђивања порекла заразе. Биолози који су трагали за коренима глобалних пандемија узимали су узорке ДНК са бројних локација и на основу модификације гена мапирали развој вируса. Сада су исти принцип применили на језике и опет су дошли до одговора да су индоевропски језици потекли са подручја данашње Турске.

Професор Колин Ренфру са Кембриџа, лингвиста који је од почетка веровао да се индоевропско језичко стабло разгранало из Турске, задовољан је што ново истраживање потврђује његову теорију. Ипак, верује да ће остатак научне заједнице споро прихватити ове доказе, јер су „студије индоевропских језика предуго биле засноване на миту о коњанику који се спустио из руских степа”.