Пожељни и непожељни гости

Нови Сад – Само што су се стишали вишемесечни потреси везани за штрајк глумаца и запослених у Позоришту младих и тензије изазване пребијањем глумаца што је у новосадском културном животу означено као најскандалозније збивање последњих деценија, на помолу је нова афера.

У јавност је избила тек недавно, пошто је песник и преводилац Војислав Карановић поднео неопозиви отказ на место уредника за издавање публикација Културног центра Новог Сада (КЦНС). Карановић, угледни књижевник и награђивани песник, оптужио је свог колегу по перу, прозног писца Миодрага Кајтеза, иначе директора КЦНС, да се арогантно опходи према запосленима, да је увео бирократизацију рада институције коју би требало да одликује атмосфера опуштености, стваралачке радости и креативности, и – што је најгоре – да за трибине ове куће прави, наводно, све шири списак пожељних и непожељних гостију, књижевника и уметника!

Атмосфера нелагодности, па и страха од директора, увукла се међу зидове и запослене у Културном центру, каже Карановић. Он у таквој атмосфери не жели да ради и то је био разлог да да – отказ.

– Писаног трага о пожељним и непожељним гостима нема, али је сваки мој предлог да у Новом Саду представимо добитника овогодишње Нинове награде, Светислава Басару и његов награђени роман "Успон и пад Паркинсонове болести" Кајтез одбио! Слично су прошли и моји други предлози о гостовањима Радослава Петковића, Виде Огњеновић, Мирјане Митровић... Врхунски писци не могу, па ко онда може!? "Директор Кајтез иначе никада није дошао ни на једну трибину, иако би баш он требало да дочека виђене госте и да им пожели добродошлицу", каже Карановић.

Директор је, истиче Карановић, једноставно одбијао гостовање писаца и уметника који, како је говорио, "због свог политичког ангажмана у јавности могу да злоупотребе трибину у Културном центру...."

– Чудно је да је углавном била реч о врхунским, озбиљним ствараоцима који своје наступе професионално припремају... Али, чак и ако би неко од аутора изрекао неки свој политички став, зар је то смак света? Зар је могуће да је страх од различитих мишљења још увек жив у толикој мери да се праве, макар и без писменог трага, у главама људи и у уређивачкој политици, "црне" и "беле" листе, пожељни и непожељни...? – пита се Карановић.

– Све су то бесмислице и конструкције уредника који се наљутио и дао отказ јер сам му одбио десет одсто од плате због надменог понашања у мојој канцеларији, у присуству других људи, каже Миодраг Кајтез.

– Културни центар Новог Сада је, за две и по године откад сам ја директор, имао сто књижевних програма, двоструко више него у претходних осам година! Године 2005, одмах пошто сам преузео овај посао, позвао сам у госте управо Светислава Басару али он, на жалост, није могао да дође јер је отишао на Кипар. Вида Огњеновић је у мају прошле године гостовала код нас, представили смо њену књигу "Прељубници", па сам јој обећао и представљање њених студената у нашем Културном центру, што смо и остварили у децембру. Хрватске писце сам позвао у госте, а на Инфанту, где су освојили прву награду, од срца сам им честитао и уручио хиљаду евра за прво место... То су чињенице, а не Карановићеве празне приче...

Занимљиво је да и Карановић истовремено истиче да није све у Културном центру Новог Сада лоше, да многи делови те куће одлично раде, имају познате и посећене манифестације, међу којима су и џез фестивали, ликовне изложбе... Али, уморан од полемике која се лагано развија у медијима о овој теми, уморан и од "бесмислица да директор сада покушава да професионални сукоб пребаци на лични терен", без запослења, Карановић наглашава да се у Новом Саду очигледно већ формирао озбиљан круг питања у култури о којима би требало и озбиљно разговарати. А пре других о једној теми – да ли се уредништво разних трибина руководи естетским критеријума у одређивању тема и саговорника, или у свему учествују и политички разлози за разговоре који су неким политичким структурама богоугодни или, пак, противни за слушање...