Изборне куповине девиза

Наши грађани, за разлику од већине политичара, понашају се веома рационално у свакој политичкој нестабилности, поготово у предизборним утакмицама, тврди др Мирослав Здравковић, сарадник билтена Економског института Месечне анализе и трендови, износећи веома занимљиве податке о куповини и продаји девиза у току тих дешавања.

Према његовим истраживањима, што се да видети из графикона, у изборном децембру 2003. године становништво је за три милиона евра више купило него продало девиза. Недавна предизборна кампања трајала је дуже, па су у децембру 2006. мењачи продали 200.000 евра више него што су купили, да би се у јануару тај "мањак" попео на читавих 50 милиона евра. Другачије речено, да не би било забуне, грађани су за толико купили више девиза него што су их у исти час продали.

Шта то говори?

Према речима др Здравковића, овакво понашање нашег обичног човека ни по чему није неуобичајено и одраз је економске зрелости у условима појачане политичке и друштвене несигурности, до којих долази пред сваке изборе. Поготово што су наши људи током минулих 16-17 година искусили много тога, тако да је њихов опрез тим већи и разумљивији.

Здравковић упозорава, такође, да су се стицајем околности и прошли и претпрошли избори, као и предизборне активности, догађале у децембру. Месецу када су ионако исплате зарада и разних других новчаних обавеза бар за четвртину веће него "обичних" месеци. Децембра 2006. држава оличена у тадашњој и садашњој влади била је одиста широке руке у предизборним активностима па су пензионери добили прекоредну исплату дуга, државни чиновници 13. плату, а буџетски корисници (школство, здравство, култура, војска…) и преко 30 одсто веће плате. Има се, може се, а онда што се не би купила нека бела девиза за црне дане.

Да се наши грађани, примећује др Здравковић, у сваком погледу понашају одиста економски здраво сведочи и чињеница да у ово време нешто јачег курса динара у односу на евро, они нерадо продају девизе.

Током 2006. године, при номиналној и реалној апрецијацији курса динара, становништво је смањило продаје девиза свесно губитка који при томе трпи и кренуло је да штеди. Тако је девизна штедња становништва повећана за 1,5 милијарди долара, уз смањење продаје мењачима за 200 милиона долара.

То је, напомиње др Здравковић, веома битна ставка за "здравље" наше девизне касе, јер дефиците у робној размени са светом и текућег рачуна "пегламо" управо куповинама девиза од становништва преко мењачких послова. Те куповине су претходних година и до 50 одсто покривале дефицит у робној размени.

И сада на све ово стиже нам техничка мисија ММФ-а. Наравно, претпоставља др Здравковић, распитиваће се о томе како смо завршили прошлу и о плановима за ову годину. Видеће, јасно, да је држава трошила, становништво мало уштедело, дефицит текућих трансакција нешто скочио. Ништа посебно.

То што становништво није продало више девиза у децембру утицало је да се баш у том месецу створи четвртина годишњег дефицита текућих трансакција. А у јануару ће се, можда, први пут догодити да дефицит текућих трансакција буде већи од минуса у робној размени. Могу нам људи из ММФ-а мирне душе рећи "да смо се мало заиграли" погоршавајући своје спољне перформансе. А то, другим речима, значи корекције у економској политици, ако не желимо да добијемо лошу оцену.

Те битне корекције ствар су, разуме се, нашег "слободног избора", каже на крају наш саговорник, али оне, тврди, не могу обрадовати обичног грађанина. Избори су били и прошли, а са њима и куповина гласачке лојалности. Зато за нови фрижидер или неку сличну породичну инвестицију треба сачекати нове изборе, који, ко зна, можда и неће бити тако далеко. До тада – трошимо оно што смо уштедели купујући у краткотрајном предизборном благостању.