Устанак Томислава Николића

– Страни изасланици ових дана долазе код Тадића и Коштунице и само их интересује да ли смо у стању да изведемо 5. октобар због њиховог решења о Косову, и ми кажемо – у стању смо", рекао је Томислав Николић у прошли четвртак на конференцији за новинаре Српске радикалне странке, и додао да "нико неће остати у својим становима када се буде решавало питање Косова и Метохије". Изјава заменика председника СРС-а надовезује се на низ албанских претњи новим насиљем на Косову, уколико јужна српска покрајина ускоро не добије независност. За међународну заједницу такве претње представљају "пиштољ уперен у чело", што су неке западне дипломате и признале у више наврата. Претње бивших бораца ОВК-а да ће се поново латити оружја један је од аргумената оних сталних чланица Савета безбедности које тврде да је неопходно што пре решити статус покрајине. О томе је јуче, крајње озбиљним тоном, а кроз причу једног некадашњег борца ОВК, писао и амерички дневник "Њујорк тајмс". "Политика" је пролетос ексклузивно објавила постојање планова неколико агенција Уједињених нација за евакуацију Срба са Космета, у случају да покрајина добије независност. Реч је о такозваним контингентним плановима који се праве за сваку евентуалност, и који рачунају на могућност да српско становништво, уплашено по њих неповољним решењем статуса покрајине, крене у бег према Србији.

Из документа УН који је објавио наш лист, и у коме се разрађују могући сценарији расплета косовске кризе, види се да међународна заједница рачуна на могућност да независност Косова доведе до новог егзодуса српског и другог неалбанског становништва.

Како преговори о статусу Космета одмичу, и у Београду постепено расте забринутост да би евентуална независност Косова и у Србији могла да доведе до немира и протеста, па и јачања снага бившег режима и екстремне деснице. На то је јуче у интервјуу агенцији Бета упозорио и српски шеф дипломатије Вук Драшковић. Николићеве речи да су радикали "у стању да изведу нови 5. октобар" ако Косово буде издвојено из Србије потврда су таквих страхова.

Да Николићева најава масовних протеста није без подлоге у реалности потврђује и недавно одржан митинг подршке останку Косова у Србији испред америчке амбасаде на коме је, према проценама полиције, присуствовало око 40.000 људи. Евентуални излазак великог броја људи на улице не значи да ће то бити "контрареволуција" која ће довести до повратка радикала и социјалиста на власт, али је мало вероватно да је Томислав Николић случајно направио паралелу са 5. октобром. Николићево позивање на смену Милошевићеве власти, међутим, свесно пренебрегава битну чињеницу да 5. октобар није синоним само за насилну смену власти, већ пре свега за испуњење захтева да се признају изборни резултати, односно Милошевићев пораз на биралиштима. Међутим, сасвим је реално, а Николић показује вољу да тако и буде, да на чело колоне оних који ће масовним изласком на улице можда изразити своје неслагање са одузимањем Косова стану управо радикали. А они, како објашњава Драган Тодоровић, председник Извршног одбора СРС-а, још не знају на који ће начин учествовати у таквом протесту, али, тврди, немају "мотив да те протесте усмере против власти у Србији".

А где би усмерили колону у којој би могло да се нађе и неколико стотина хиљада људи то још нико не зна. Не може се. међутим, унапред искључити могућност да протест буде изузетно масован. У тој колони могли би да се нађу и многи од оних 70.000 српских избеглица са Косова који ће, како то предвиђа поменути план УН у случају независности Косова, спас потражити бегом у Србију. Можда се може рачунати и на још неколико стотина хиљада грађана Србије који би се прикључили избеглицама у знак протеста против отимања Космета.

До чега би могла да доведе ескалација незадовољства изражена у десетинама или стотинама хиљада људи на улицама, предвођена при том, нејасним амбицијама и мотивима појединих страначких лидера, сценарио је којим се за сада, изгледа, баве само радикали. То им, наравно, омогућава и чињеница да не учествују у преговорима којима је заузет комплетан државни врх.

У врху државне власти није јуче било могуће наћи саговорника који би хтео да спекулише о таквим сценаријима. Нико од званичника за сада не жели да подиже тензију, нити да у осетљивом тренутку преговора о Космету остави утисак да рачуна на било какав расплет, осим оног заснованог на међународном праву.

О томе шта би се десило да демонстранти покушају насилно да уђу у Народну скупштину или Владу Србије, што би за неке означавало, као у случају 5. октобра, преузимање власти, или до нереда и паљевине верских објеката, што се у Србији десило 17. марта, тренутно, према сазнањима "Политике", не размишља ни било ко у МУП-у.

О томе је, кажу у полицији, рано говорити.

Уместо одговора и прогнозе, подсећа се да је Законом о полицији регулисана употреба средстава принуде према групи људи која се, како се то каже, противправно понашају. Према том закону, полиција може, ако се протестанти оглуше о њена упозорења, да примени силу, у њеним разним видовима, какве смо могли видети и протеклих 15 година. Од сузавца до оружја. Међутим, како незванично кажу, када би испред полицијских кордона били људи избегли са Косова и Метохије и народ оправдано револтиран одузимањем дела државе, ником не би пало на памет да изда наређење за употребу ватреног оружја, а о осталим начинима за спречавање нереда одлука би се доносила на лицу места. Као 17. марта 2004. године, када су грађани, реагујући на погром Срба на Космету, демонстрирали испред Владе Србије, Бајракли џамије и амбасаде САД у Београду. Полиција тада није употребила силу да растера протестанте испред џамије, која је потом запаљена. Сузавац су употребили у сукобима испред америчке амбасаде, када су схватили да је процена код џамије била погрешна.