Чари паприка с белим луком

Мионица код Косјерића – Недавно је у туристичком домаћинству Милутина и Милесе Јовановић у живописној Мионици код Косјерића уприличена несвакидашња свечаност. Љубитељи одмора на селу из Београда Војислав и Олгица Мамула обележили су овде две деценије верности овим домаћинима: 20 година редовног доласка код Јовановића, код којих понекад бораве и три пута годишње.

За ову малу прославу испечено је прасе, направљена торта, приређен богат ручак, заједнички за госте и домаћине. – Зближили смо се, постали као род. То су дивни људи, цене нашу пажњу и гостопримство. Ето, Војислав ме из милоште зове „старамајко“, и Олгица је врло пажљива, а њихови синови увек се с путовања по иностранству враћају с понеким поклоном за нас – казује за „Политику“ домаћица Милеса Јовановић.

Нису Мамуле једини овако привржени сеоској туристичкој кући из Мионице. Двадесет и једну годину овде на одмор редовно с породицом долази Београђанин Владимир Новаковић, наш дипломатски представник у Аустрији. Једна породица из Земуна већ трећу генерацију је доследна: прво су се код Јовановића одмарали баба и деда, а сада њихова ћерка с мужем и децом.

И странци походе ово узорно сеоско домаћинство. Ту су тренутно на одмору Руси из Калињинграда, толико им се допао овај крај да су решили да у близини купе кућу. Дошли у мају овде на дан-два, хтели да предахну пре него што оду на Златибор, па у Мионици, непланирано, остали свих девет дана. Ево их сада опет. – Међу гостима нам је и немачки амбасадор у БиХ. Човек прошао и Мокру Гору и Златибор, па дошао право код нас. Питамо га зашто, а он каже: видео сам на интернету да имате краве, а моја деца воле да виде како се крава музе и да попију свеже млеко. Заиста, нису се одвајала од мене док сам краве музла. Били су и прошле године и овог лета, седам дана – додаје Милеса.

Милутин Јовановић и супруга му, вредни пољопривредници, већ четврт века се баве сеоским туризмом. Веома успешно, добитници су „Туристичког цвета“ за 2005. годину. Косјерићки сеоски туризам на добром је гласу, природа је овде прелепа, водотоци очувани, села родна, а особита вредност код Јовановића је, кажу гости, изглед правог српског сеоског домаћинства. Издају три комфорне собе са укупно девет лежаја, граде још три. Нуде пун пансион, с домаћом храном, по цени од 1.300 динара. У току ове године имали су око 300 ноћења.

У Мионици, иначе, добро раде још два туристичка домаћинства, названа „Милогошће“ и „Гостољубље“. Село је 11 километара удаљено од Косјерића и 18 од Дивчибара, а сви путеви у њему још нису асфалтирани. До куће Јовановића недостаје око 800 метара таквог пута.

– Све што код нас нудимо гостима је домаће. Гајимо стоку (краве, свиње, овце, козе), имамо два пластеника за поврће, ту је наше млеко, сир и кајмак, воћњак се савио од рода. Настојимо да се гости код нас пријатно осећају, да им угодимо, будемо као породица. И они то воле, брзо се зближе не само с нама, већ и у селу. Један наш гост из Панчева управо је стигао на одмор, зачас заврне рукаве да помогне кад се у комшилуку некоме поквари ауто – прича Милутин.

Највише посла око гостију има, наравно, домаћица Милеса. Ваља спремити храну и све држати беспрекорно чисто, а каткад јој у помоћ из Косјерића стигну ћерке Љиљана и Јасмина.

– Гости најрадије једу стара јела, траже да им то спремам: од качамака, проје и јагњеће сармице до уштипака, гибанице и комплет лепиње. Странци су, рецимо, одушевљени печеним паприкама с белим луком и домаћом салатом од цвекле, с тим што Французима посебно прија наша обична купус салата. И свима на поласку поклонимо по литар наше домаће ракије. А хоће гости, иако им то не тражимо, да нам помогну у сеоским пословима, кад балирамо сено или скупљамо шљиве. Пажња за пажњу, верност годинама – вели домаћица Милеса.