Веома потресна филмска прича

Јуче у подне, у модерно и најсавременије технички опремљеној дворани биоскопа „Фонтана” на Новом Београду, окупили су се филмски ствараоци, пријатељи и новинари,које је позвао редитељ Горан Паскаљевић. Ова специјална, такозвана ди-си-пи пројекција (digital cinema projection), дошла је само дан пошто је жири наше Филмске академије донео одлуку ко је наш кандидат за Оскара. Прашина ће се, тек што се мало смирила, дићи још већа, пошто редитељ Паскаљевић сада најављује судске тужбе против редитеља Срђана Драгојевића и филмског критичара Милана Влајчића.

Какав филм шаљемо пред најстроже критичаре светског филма, говоре за „Политику” неки од истакнутих уметника и филмских стваралаца,са којима смо јуче видели овај филм.

Међу публиком, био је и Миљен Крека Кљаковић, прослављени светски филмски сценограф, који нам је рекао:

–Ово је готово школски пример како од једне врло једноставне приче може да се направи добар филм. Ако се све коцкице у филму споје, на свим ауторским нивоима, који један филм мора да има, у овом је филму направљено максимално професионално: од фотографије, сценографије, костимографије, режије . Да не говорим о глуми која јефантастична. Да није било Мустафе Надаревића, мислим да не би било ни тог филма. Он по мени носи комплетан филм. Мислим да је то једна од његових најкомплетнијих, најбољих улога које је остварио. Мислим да је он –Оскар! Не желим да умањим вредност свих аутора филма, али је Надаревић једноставно – фантастичан.

Дан Тана, члан Америчке филмске академије:

–Верујем да кад „Кад сване дан” буде видело 400 чланова академије, задужених за филм за страно говорно подручје, чак и без икакве пропаганде и маркетинга, добиће свакако велико признање. Глумци су фантастични, режија је одлична, музика је одлична, тако да верујем да ће филм без икаквих проблема ући у девет, а верујем и међу најбољих пет, нисам сигуран да ће освојити Оскара, али да ће ући међу пет најбољих – то потписујем. Увек треба рачунати ина Французе који уђу са неким добрим филмом, па Швеђани, Данци, Руси…Тек ћемо у октобру знати којих 60 или више филмова треба да погледамо ми, чланови академије. Одавно нисмо имали филм из наших крајева као што је овај Паскаљевићев. Када сам гледао својевремено „Аторзију” овде у Београду, рекао сам да тај филм има шансу да победи. И нисам погрешио. Зато за овај кажем да има шансу да уђе међу девет, па и пет. Али за победу, не могу да кажем. Међутим, рекао сам Паскаљевићу да Надаревић има шансу да као глумац конкурише за Оскара, уколико продуцент пусти филм да се приказује седам дана у Лос Анђелесу.

Мирослав Момчиловић, филмски редитељ:

– Ово је веома искрена и дирљива, топла прича. Морам да признам да нисам очекивао овакав филм. Прича ме је веома потресла. То је прича из које наш народ може пуно да научи. Тема је сјајно изабрана и то што се на том Старом сајмишту, где је у време Другог светског рата био логор, налазе два ноћна клуба, после овог филма одговорне би требало да доведе до тога да се мало преиспитамо. Мислим да Београђани знају јако мало о свему томе. За свет ми као народ и територија не значимо много, ми и не можемо да правимо филмове који ће се допасти свету, већ треба да им шаљемо добре филмове. Филм је о томе како се губи човечност и емпатија, а разлог за то не могу да буду ни економска криза ни ратови. Чак кризе и ратови продубљују емпатију. Ми и са малим филмовима можемо да одемо у свет, ми немамо велике буџете, али то не значи да идеје, добар текст и добар рад с глумцима не могу да доведу до великог резултата. Новац није разлог да себе кастрирамо и да се стално питамо како да се допаднемо. Ми треба да радимо оно што је наше. Овај Паскаљевићев филм је сматрам нашим прави представником за Оскара.

Иван Бекјарев, драмски уметник и професор на Академији уметности у Београду, је рекао о Паскаљевићевом филму:

– Најзад један прави уметнички филм, свака глумачка улога је права креација, од епизоде до главне улоге Мустафе Надаревића. Редитељ Паскаљевић даје увек пуно простора глумцима, што је особина само великих филмских мајстора режије. Зато верујем да ће овај филм имати успеха, као наш кандидат на путу до Оскара.

 -----------------------------------------------------------------

Паре од пресуде за споменик на Старом сајмишту

Горан Паскаљевић до сада никад никог није тужио, али овог пута је одлучио да,због нанетих увреда и клевета,тужи редитеља Срђана Драгојевића и Милана Влајчића. Уверен је да ће пресуда бити у његову корист, а сав новац намерава да уплати у добротворне сврхе. Уметница Биљана Вилимон, која је такође присуствовала пројекцији филма, предложила му је да своту коју евентуално добије на суду уложи као прилог за изградњу спомен-обележја на Старом сајмишту. Паскаљевић је у присуству колега, пружио руку Вилимонки за ову идеју.