Варљиви крај малог рата

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, марта – У сплету опасних, тако рећи зараћених, бостонских улица – чији називи почињу словом Х – с муком се одржава деликатан прекид непријатељстава. Становници тог краја се, кажу, труде да њихов локални мировни план буде успешнији од примирја која се сваки час проглашавају широм света да би готово истом брзином та места опет постајала попришта сукоба.

Престоница Масачусетса увршћена је, иначе, у елитну листу "светских градова", метропола које својом економском, политичком или културном снагом осетно утичу на глобална кретања. У ту категорију Бостон је, уз остало, сврстан и због јаке симболике слова Х – али потпуно другачијег значења од оног који има у поменутом сплету улица – по иницијалу Харварда, универзитета који је произвео многобројне лидере и нобеловце, Америке и других земаља.

Кад смо већ толико глобализовани, онда није чудно што нам се на локалном пољу појављују и глобални проблеми, као што су хронична кризна жаришта – причају градски ироничари. Једно такво искушење, о коме чаршија бруји последњих месеци, управо израста у неку врсту урбане легенде, чији садржај местимично подсећа на низ познатих светских кошмара.

По улицама Хамболт, Холворти и Хит простире се мрежа гангова чији су међусобни обрачуни и напади на недужне приморали грађане да потраже излаз и мимо прилично неуспешних полицијских интервенција. Основали су  алтернативни посреднички погон на челу са свештеницима Миниардом Калпепером и Џефријем Брауном који су почели локалну "шатл дипломатију" применом принципа "штапа и шаргарепе". Укратко, они су вођама криминалних група предочавали да је боље да се договоре о међусобном ненападању и за то добију извесне социјалне погодности, него да једни друге тамане и још буду на мети полицијских рација.

У предности нормализације, Калпепер је уверавао ганг улице Холворти а Браун  банду из улице Хит. После дугог убеђивања, утаначен је прошлог лета "мировни самит".

Састанак је одржан 24. јула – у просторији Председничке библиотеке Џона Кенедија, установи која је два месеца касније организовала и дијалог новинара зараћених страна на Блиском истоку. Призор је, према управо објављеном истраживању листа "Ју-Ес-Еј тудеј", подсећао на атмосферу у Уједињеним нацијама приликом решавања крупних спорова.

Учесници описују и друге детаље. Две стране, са по шест представника, седеле су за посебним столовима, на дистанци од око два метра. Између су били постављени посредници. Служена су освежавајућа пића и пице.

За само 45 минута склопљено је примирје, чему је помогла и околност да су зараћени имали интимне партнерке на противничкој страни. Договорено је да "у случају инцидента не уследи освета" већ да "свештеници спроведу истрагу"…

Уследила су четири месеца стабилизације. Насиље је осетно смањено. Поверовало се да је наступило друго "бостонско чудо", после сличне акције почетком деведесетих. Ондашњи модел послужио је федералним властима да га понуде целој нацији. Нови приступ је истицан као још бољи – јер се заснива на "међусобном поверењу противника", за разлику од претходног који су "у приличној мери наметнули спољни фактори", то јест полиција.

Чврстина примене пакта персонализована је у вођи ганга "блок Х" из улице Холворти. Дотични Џемол Норфлит (20) провео је годину дана у затвору, зато што је револвер носио у школу, али се из решетака, за разлику од већине, преобратио у – миротворца. Уз то је био "рођени вођа".

По изласку на слободу, посветио се друштвено корисном раду. Прошлог 28. новембра договорио се, са посредничким свештеницима, о новим акцијама за унапређење локалне стабилизације. Онда је испред своје куће расплео разговор са сестром.

Изненада су искрсла два непозната им лица, што би пре примирја био довољан разлог за подозрење, али је после договора о прекиду непријатељстава, то требало да буде "безопасна појава".

Разлика између теорије и праксе испоставила се на кобан начин. Тандем придошлица је исукао пиштоље. Норфлит је убијен, хицима у главу.

Сахрањен је уз почасти. Погребну поворку, од више стотина људи, чинили су махом припадници његове црне расе.

Живот се наставио – с појачаним неизвесностима. Хроничари слуте да је, ипак, прорадила освета јер је Норфлит ликвидиран на годишњицу ликвидације једног од вођа ганга с којим је склопљено примирје. Прозвани поричу умешаност. Полиција није ухватила убице. Свештеници – посредници жале за изгубљеним симболом прекида непријатељстава, али верују да ће га надживети његова миротворна заоставштина.

Јуче саопштени полицијски биланс опомиње да је Бостон један од градова у коме понајбрже расте стопа убистава. Крај малог рата у "улицама Х" остаје – варљив, чиме не одудара од судбине серије договорених примирја на другим крајевима планете.