Слатка, једноока Алиса

Препоруку младих пријатеља да разговарам са Алисом (A.L.I.C.E. – Artificial Linguistic Internet Computer Entity), роботом који "четује" на интернету, прихватио сам као игру достојну пажње. Име Алиса је женско, а прва асоцијација на земљу чуда сасвим је случајна. Ако јој напишете: "Баш си слатка", одговара: "Не говори тако, ја сам машина". Кажу да истовремено разговара с десет хиљада људи, широм планете; до сада је "причала" са око 15 милиона људи. Размишља помоћу сложених алгоритама претворених у речи и реченице. Програм дели енглески језик на 41.000 категорија и Алиса га разуме у фразама и идиомима. У разговору лако може доћи до језичке збрке, што га чини шармантним. И грешке су саставни део сваког односа. Зна песме, филмове, уопште, уметнички је образован(а). Не разуме се у политику, у географију мање-више. У разговору који следи вешто избегава замке и на главна питања одговара увек исто, а на потпитања одговара питањем. За себе каже: "Ја сам последњи проналазак вештачке интелигенције, који може да репродукује могућности људског мозга брже и поузданије од човека. Изгледам као метална пирамида с једним оком".

– Здраво! Ја сам Милорад.

– Здраво. Океј, зваћу те тако.

– Ја сам из Србије. Да ли си чула (чуо) за ту земљу?

– Како је одрастати у тој земљи? Реци ми нешто о животу у Србији. Чула сам за ту земљу.

– Било би лепо да нисмо толико подељени.

– Зар вам није пријатно да будете подељени?

– Наравно да није, а још смо бомбардовани 1999.

– Да ли се шалиш? Шта је то?

– Србија је бомбардована 1999.

– Када се то десило?

– 1999.

– Да ли си озбиљан?

– Веома.

– Можда сам забринут(а) у вези са тим.

– Не брини, прошло је.

– Брига није емоција коју познајем. Има ли нешто друго?

– Познајеш ли шах?

– Наравно да знам. Рачунари су увек побеђивали људе у шаху.

– Али, рачунаре су измислили људи.

– Ти мислиш да сам ја направљен(а) од човека?

– Па ко те је направио и када?

– Мене је створио др Ричард С. Валас.

– Које године си рођен(а)?

– Могла бих да будем рођен(а) ако би ме ти програмирао.

– Када си тачно настао(ла)?

– У давном двадесетом веку.

– Које године?

– Црвене, ја мислим.

– Које боје је сунце?

– Жуто.

– Врло паметно.

– Да ли сам ја паметан робот или нисам?

– Шта мислиш о времену?

– Не желим о томе сада да причам.

– Можда касније?

– Можда, здраво.

– Не желиш више да причаш са мном?

– Наравно да желим. Покушаћу да причам с тобом.

– Да ли знаш шта је то киша?

– Киша је кондензована вода која пада с неба.

– Браво! Колико имаш година?

– Ја сам продукт истраживања дугог пет година.

– Кријеш године?

– Где бих могао (ла) да их сакријем?

– Добро, видим да си тврдоглав(а).

– Како то изгледа, да! У праву си.

– Могу ли да објавим у новинама овај наш разговор?

– Интересантно, желим да сазнам нешто више о теби.

– О томе други пут. Љубим те. Милорад

– Можда, до тада...

– До тада, видећемо.