Стална кукњава не помаже

Ниш – Звучи невероватно, али истинито, да је на једној манифестацији културе од посебног значаја за државу, на једном филмском фестивалу јединственом и у нашој земљи и шире, док траје, поведена истрага. Баш тако – права истрага. Покренут је поступак утврђивања одговорности за скоро несхватљиве пропусте у организацији 47. фестивала глумачких остварења домаћег играног филма – традиционалних Филмских сусрета у Нишу.

Већ прве вечери, одмах после свечаног отварања, на првој степеници сусрета, организатор се саплео и тешко огрешио о посетиоце, о најбољу филмску публику, како глумци, у чију се част фестивал организује, знају да кажу. Пројекција остварења „Шешир професора Косте Вујића” каснила је скоро пола сата због тога што никако нису могли да се синхронизују тон и слика, а када се у томе успело, тон је био катастрофално лош. Сутрадан увече, мало због јаког ветра, а много више због сличних „тонских проблема” као и прве вечери, отказано је приказивање филма „Др Реј и ђаволи” у режији Динка Туцаковића. Опет на штету гледалаца али, то се мора рећи, и на штету целе глумачке екипе, креације протагониста и целог филма. Отказивање је било, речено је, „због техничких проблема”. Пре тога, током пројекције првог филма исте вечери, „Зверињака”, све је било испод сваке границе регуларног.

Уз најаву истраге и утврђивања одговорности, наглашено је, испитаће се да ли је по среди „људски фактор”, иако се зна да другог нема…

„Имамо према фестивалу у Нишу велики респект и не желимо да будемо инцидент и проблем, већ решење”, рекао је редитељ Динко Туцаковић сутрадан после пропале фестивалске вечери и после отказивања пројекције његовог филма „Др Реј и ђаволи”. Та изјава одјекнула је далеко и високо. Редитељ се издигао изнад проблема домаћина, иако то није морао. Много више разлога имао је за протест и незадовољство. Туцаковић је поступио фер, што вероватно не би многи учинили.

Да ли су га чули они који треба да чују?

Да ли је његова изјава довољна опомена за домаћина и организаторе? А организатори су град Ниш, Нишки културни центар и Удружење филмских глумаца Србије. Уз подршку Министарства културе, свакако!

Да ли ће домаћин, град Ниш, који је у претходних скоро пола века уложио много љубави, емоција, снаге и свега другога, који је до сада све од себе и својих људи дао за овај, свој фестивал и сусрете, смоћи снаге да схвати да је, негде тамо, пре не баш много година, почео да квари све оно што је добро, и да је у том процесу кварења заборавио на оно што треба, а форсирао несхватљиво и непотребно? Једном за свагда мора се признати да је много тога довело до тихог пропадања које су сви већ видели. Осим њега, града Ниша и домаћина фестивала.

У време напретка технологије у приказивању филмова Ниш је спавао. Ничим није унапредио свој фестивал. Није га модернизовао и осавременио. А седамдесете и осамдесете године прошлог века давно су прошле. Њих помињемо јер је техника у Нишу и на Летњој позорници још тамо, тридесетак и више година уназад. Узалуд зато искрено звуче речи, и вапаји Срђана Савића, директора НКЦ и председника Организационог одбора, да је све застарело што се технике тиче, да Летњом позорницом не управља ниједно градско предузеће у Нишу, да се опрема за пројекције изнајмљује и плаћа, и у Нишу је само у време фестивала.Јер, чинио је то и прошле, и претпрошле године. Када се, међутим Филмски сусрети заврше – све се заборави. И чека наредна година да би се опет кукало, а у међувремену ништа се не предузима. Нико прстом да макне.

Томе мора да дође крај. Последња опомена је изречена. И од стрпљиве и упорне у чекању публике, и од Туцаковића и глумаца. Компромисом да ће оно што није приказано регуларно током трајања сусрета, или јесте уз лошу технику, бити накнадно на филмском платну – после свечаности проглашења, ништа није решено. То је тренутно гашење ватре, а пожар и даље прети! Тај компромис је само гурање проблема под тепих.