Шангај у Београду

У Новом Саду је то предграђе, у Србији најблиставији успех домаће науке и образовања до сада.

Два дана стидљиво помињан, па заборављен. Није олимпијска медаља из Лондона, па да сви похрле под балкон Скупштине града. Када сте, уосталом, тамо видели млађане математичаре, физичаре, информатичаре, астрономе, а понајпре бистроумног Теодора фон Бурга, петоструког позлаћеног олимпијца?

У Србији се величају мишице, мождане вијуге се, мање-више, сматрају уобичајеном појавом у милионима овдашњих глава.

Кога је још брига што је недавно Велика школа Доситеја Обрадовића, старија од два века, увршћена међу 500 одабраних из целог света?

Испред 19.500 преосталих које су се марљиво и упорно трудиле да се придруже Харварду, Стенфорду, МИТ-ију, Берклију, Кембриџу, Калтеку, Принстону, Колумбији, Чикагу и Оксфорду...

Сваки универзитет који држи до себе из петних жила запиње да уђе на Шангајску листу, од 2003. најцењенију и најпризнатију на свим меридијанима. Бивши председник Никола Саркози је уочи скорашњих избора захтевао да, најмање, два француска буду међу првих двадесет! Зашто?

Алисина опомена

Зато што је врхунско знање једина новчаница (валута) чија вредност непрестано расте у 21. веку; остале су подложне дневним колебањима на курсним листама.

Успон српске науке и високог образовања започео је још 2003, исте године када је први пут обелодањена Шангајска листа. Тадашње Министарство науке први пут је новчано наградило истраживаче с највише објављених научних чланака у водећим међународним часописима.

Сваке следеће збир радова се увећавао. Лане је, како процењују упућени, у коначном самеравању Београд замало остао испод 500. места. Испоставило се да је то због 704 научна рада (30 одсто) на  којима није уписан матични универзитет! После четворогодишњег убеђивања, у фебруару су 184 истраживача кажњена с 20 одсто умањења месечних прихода. Да ли их је то тргло из дремежи?

Београдски универзитет је 15. августа освануо на Шангајској листи! Многи су, нажалост, остали неми (пристигла је покоја честитка) не схватајући колико је то важно за нашу земљу: динар уложен у знање се, наиме, вишеструко (малтене 12 пута) оплоди! Зато се у садашњем ребалансу буџета за науку мора издвојити више пара.

Београду предстоји да се све учини да заувек остане међу 500 универзитета, а да му се, што је изводљиво, догодине придружи Нови Сад. Али из године у годину све је теже ући, а још теже остати. И други се упињу да буду увршћени. Као да у свачијим ушима одзвања опомена Црвене краљице из „Алисе у земљи чуда”, Луиса Керола: „Сад, овде, како видиш, мораш да трчиш колико год брзо можеш да би остала ту где јеси”.

„Ешвудски” доктори

Први корак на том дугом путовању треба да буде израда регистра истраживача у Србији (и расејању), са свим појединостима, коју ће сваки радозналац прегледати на интернету! Због чега скривамо своје највеће благо – умне главе, а успут нас свакодневно обавештавају какав је доњи веш јуче носила ма која певачица?

Величанствени поход „Шангај у Београду (или „Београд у Шангају”) изнедрио је бројне јунаке-научнике, на чије бисмо набрајање утрошили две-три „Политикине” странице која је, да подсетимо, пре свих у јануару 2005. започела ово истраживање. И до данас није престала.

Надајмо се да никога нећемо наљутити ако објавимо имена чланова „шангајске комисије” (према саопштењу Београдског универзитета), који су годинама радили на остварењу поменутог циља: Вељка Милутиновића, Тибора Сабоа, Радивоја Митровића, Милоша Недељковића, Ђулу Мештера, Марка Иветића, Владимира Бумбаширевића, Војислава Лековића, Ђорђа Шијачког, Срђана Станковића, Веру Дондур, Бранка Ковачевића и Станка Стојиљковића.

Коме рећи да је то као да су спортисти под српским стегом у престоници Велике Британије освојили, чак, стотину златних колајни?

А куда је нестао тајанствени „ешвудски ретривер”? Потрага је у току, иако је јасно да није у Србији. Али гониоце би могао да наведе на траг двадесетак овдашњих житеља који су, такође, докторску титулу пазарили за неколико стотина долара на волшебном Ешвудском универзитету.

За сваки случај, чим угледате неког златног ретривера, сместа известите најближу полицијску станицу!