Српкиња двоструки амерички академик

Најбоља српска научница свих времена Гордана Вуњак-Новаковић недавно је – сликовито говорећи – постала двоструки амерички академик.Пре две године изабрана је у Националну инжењерску академију, а минулих дана у Медицински институт. Два поменута огранка и Национални истраживачки савет чине најугледније у свету учено друштво – Националну академију наука САД. Други пут потврђено јој је почасно место у друштву више од 300 нобеловаца, колико их је у њеном саставу.

Гордана Вуњак-Новаковић је професор биомедицинског инжењерства и медицинских наука на чувеном Универзитету Колумбија у Њујорку, на којем је дубоки траг оставио српски великан Михајло Пупини директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива.

„Вест ме је одушевила, то је изузетно велика част. Моја лабораторија вредно ради на осмишљавању нових технологија за обнављање костију, срца и плућа и испитивање лекова на људском ткиву”, наглашава професор др Гордана Вуњак-Новаковић. „Управо улазимо у епоху персонализоване медицине, што је најузбудљивије време за једног биомедицинског инжењера. Врло смо задовољни због напретка који чинимо на овим пољима. Наше истраживање представља врло узбудљиву сарадњу између биологије и инжењерства.”

Национална академија, може се рећи, има три огранка – за науку, за инжењерство и за медицину, који су тим редом основани. Председник Абрахам Линколн потписао је конгресну повељу 1863. којом се утемељује Национална академија. Готово век доцније установљена је Национална инжењерска академија (1964), а 1970. Институт за медицину (својеврсна медицинска академија). Национални савет за истраживање заживео је 1916. одлуком тадашњег председника Вудра Вилсона.

Сва четири удружења су почасна и невладина, а окупљају врхунске научнике и стручњаке који без долара надокнаде потпомажу науку, инжењерство и медицину. Укупан збир премашује 6.300 чланова. Сваке године постојећи бирају нове из редова најбољих у истраживању. Институт за медицину их има од 2.012, са 70 новоустоличених протеклог октобра из САД и десет придружених из света. Увршћење у чланство сматра се једним од највећих признања сваком појединцу за достигнућа у здравству и медицини.

„Избор у инжењерско одељење Америчке академију наука доживљавам као огромну част. Заиста сам срећна што сам прва Српкиња и истовремено прва жена на Универзитету Колумбија која је добила то професионално признање. Наравно, то је признање професији којом се бавим, факултету на коме радим и земљи из које потичем. Национална академија (више од 300 нобеловаца), која је еквивалент нашој САНУ, састоји се из три дела: наука (у коју улази и уметност, али је нема у наслову), инжењерство и медицина. У САД је зову NationalAcademies (плурал), као што би код нас рекли Национална академија (сингулар). Приметила сам да наши људи не разумеју када се каже Инжењерска академија, можда зато што у Србији имамо Инжењерску академију изван САНУ”, изјавила је 2012. у ексклузивном разговору за „Политику”професор др Гордана Вуњак-Новаковић, професорка на Колумбија универзитету, без сумње перјаница српске науке у свету (приближно 24.500 цитата на „Гугл научнику” или око 15.000 на „Веб ов сајенс”).

Нове чланове предлажу постојећи, углавном на основу доприноса науци, цитираности и утицаја објављених радова. После расправа у појединим одељењима, сви чланови Националне академије гласају. Потребно је сакупити 85 одсто гласова „за” да би неко био изабран! Густо решето, нема шта.

Српкиња која је у науци постигла више но иједна друга нашег рода подсећа да је Технолошком факултету у Београду стекла врхунско образовање и научила да истражује.С докторатом из хемијског инжењерства отиснула се преко Атлантског океана, јер је том наумуохрабрио ментор професор др Драгољуб Вуковић.

Као стипендиста Фулбрајтове фондације стигла је у Бостон на славни Масачусетски институт за технологију (МИТ). Имала је среће да сретне најпознатијег и највише цитираног биоинжењера нашег времена, професора Роберта Лангера, који јој је открио нову област – инжењерство ткива.

Чланица је бројних најугледнијих научних друштава и академија у свету, укључујући САНУ. Има 70 патената, признатих и пријављених.