Срби све забринутији

Бујановац – Откако зна за себе, Бујановац је био мултиетнички град. Као и општина у целини. Једино што се некада то звало вишенационално. Но, суштина је остала иста. Али уз видљив поремећај вишенационалности или мултиетничности, свеједно. Јер, данас, нажалост, све иде у правцу моноетничности или албанизације ових простора. Не тако давно, овде је живело више Срба него свих осталих заједно, али виднијих поремећаја на националној основи није било. Бар не међу обичним грађанима. У сиромаштву заборављеног дела Србије некако су сви били једнаки. Срби мало више од осталих. Заузимали су високе политичке функције и места директора у (тада) јаким друштвеним и јавним предузећима и установама. Али, размишљали су (чак и тада) и о својим "комшијама" Албанцима. По "правди", али и користећи свемогући "кључ", на неким политичким функцијама (председник Општинског комитета СК, председник Синдиката, потпредседник СО…) постављани су овдашњи албански кадрови…

После прошлогодишњих (јунских) локалних избора и (поновне) победе албанских политичких партија на њима, ситуација се из корена мења. Срби освајају 42 одсто гласова и 17 одборничких мандата (радикали 12, коалиција "Сложно за Бујановац" 5), Роми 2, Албанци 22 (Партија за демократско деловање 13, Партија за демократски прогрес 9), тиме и превагу у локалном парламенту. И то користе на максималан начин. Не часећи ни часа крећу са сменама Срба. Заменик председника Општине постаје Албанац (Јонуз Муслију, лидер Партије за демократски прогрес, коалициони партнер Партије за демократско деловање Нагипа Арифија, поново изабраног за првог човека), секретар Општинског већа, такође Албанац. У реорганизованом Дому здравља в. д. управника је Албанац, у Апотеци, такође. Управни одбори постају већински албански, школски, такође. Очекују се промене у Спортском центру "Младост", Предшколској установи "Наша радост", Туристичкој организацији, ЈП "Комуналац", где директори Срби чекају да "ђаво дође по своје". Уз нешто раније именоване директоре (Албанце) у Библиотеци, Дому културе, Радио-телевизији, Дирекцији за изградњу, Центру за социјални рад, био би заокружен процес албанизације, мишљење је овдашњих Срба.

Такво мишљење не дели Шаип Камбери, шеф одборничке групе Партије за демократско деловање у локалном парламенту, иначе председник Одбора за људска права. – Понудили смо коалицији "Сложно за Бујановац" нека места у власти, сходно освојеним мандатима, они су то одбили. Са радикалима не желимо да сарађујемо, то је познато. А мултиетничност желимо да развијамо и градимо. У општинској управи и даље има више Срба, констатује Камбери за "Политику", дипломатски избегавајући одговор на питање, а како могу да сарађују са Партијом за демократски прогрес (ПДП) Јонуза Муслијуа, који је као политички комесар "Ослободилачке војске за Прешево, Медвеђу и Бујановац", ем постао заменик председника Општине, ем има своје чланове на руководећим положајима и директорским местима.

Доктор Стојанча Арсић, шеф петочлане одборничке групе коалиције "Сложно за Бујановац" у локалном парламенту, мишљења је да је на делу "декорисана мултиетничност".

 – Све оно што је урађено током 2001. године, после оружаних сукоба, уз велику помоћ државе и међународне заједнице, поништава се неразумним понашањем локалних функционера. Њихов атак на Србе је неразумљив и враћа нас у прошлост, што није добро. И није само у питању смена Срба са функција. И трансфер не тако малог новца са виших нивоа свесно, (80 одсто) се усмерава према албанским срединама. Ми само тражимо да добијемо онолико колико нам следује према проценту освојених гласова. Ништа мање и ништа више, истиче за наш лист Арсић, који је као председник ОО СДП (заједно са председницима ОО ДС, ДСС, СПО, СПС и Г 17 плус) потписник саопштења у коме се осуђује "селективни Програм развоја општине Бујановац за ову годину…", које је послато председнику и премијеру Србије Борису Тадићу и Војиславу Коштуници, као и Координационом телу за општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, како би се "програм преиспитао и спречиле његове  негативне последице за неалбанске житеље, с обзиром да српска заједница нема своје представнике у органима управљања општином, па властима није било тешко да такав дискриминаторски програм и усвоје мајоризацијом…"