Последњи дан Зорана Вукојевића

Истражни судија Специјалног суда у Београду Вучко Мирчић дао је налог за обављање судско-медицинског вештачења убиства сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука, чије је угљенисано тело нађено 3. јуна прошле године недалеко од аутопута ка београдском аеродрому. Када тим вештака одговори на сва питања истраге, велика је вероватноћа да ће мозаик овог злочина бити решен. Резултати вештачења очекују се за двадесетак дана.

С обзиром на то да су на телу Вукојевића обдукцијом констатоване многобројне повреде, судија Мирчић тражио је од експерата судске медицине да одговоре на низ питања на основу којих ће практично бити реконструисано све што се покојном сведоку сараднику догодило од тренутка када је отет, па до момента када је његово тело запаљено и бачено у близини аутопута.

– Потребно је утврдити тачан редослед повреда, механизам наношења тих повреда, као и положај тела у моменту повређивања. Такође је потребно установити колика је била раздаљина са које је пуцано у њега. Постоји вероватноћа да су неке од тих повреда нанете постмортално, па је и то једно од питања на које треба одговорити. Вукојевићево тело било је запаљено, а постоји поступак којим је могуће утврдити да ли је то учињено пре или после његове смрти. Истражујемо и везу тог догађаја са убиством Зорана Повића – каже судија Мирчић.

Биолошки траг

Због сумње да је са НН учесницима умешан у свирепо убиство Зорана Вукојевића води се истрага против Александра Симовића, члана "земунског клана", оптуженог у процесима за убиство премијера Зорана Ђинђића, као и за друге злочине које је та група, према оптужници, починила. Симовић је ухапшен прошлог новембра, а претпоставка је да је убиство Вукојевића починио у време док је био у бекству, када је за њим била расписана међународна потерница. Из полицијских извора сазнаје се да је на месту убиства Вукојевића нађен предмет са ДНК трагом Александра Симовића. Тај детаљ, повезан са осталим подацима до којих истрага буде дошла, биће од кључне важности у решавању овог злочина.

Како сазнајемо у суду, последњи дан Зорана Вукојевића до детаља је реконструисан на основу исказа сведока који су били у контакту са њим, али се ове информације за сада чувају у тајности у интересу истраге.

Александар Симовић ухапшен је у новембру прошле године у једном новобеоградском стану. Одбацио је оптужбе да је био један од тројице атентатора који су из канцеларије у Улици адмирала Гепрата убили премијера Ђинђића, а порекао је и све друге злочине који се приписују "земунском клану". У истрази убиства Вукојевића бранио се ћутањем.

Одбио заштиту

Ноћ уочи налажења угљенисаног Вукојевићевог тела, код београдског Ургентног центра из аутомобила је избачен тешко рањени Зоран Повић Пова, одбегли члан "земунског клана", који је од последица устрелних рана умро. Код њега су нађени документи Зорана Вукојевића па је још тада била јасна веза између ова два злочина.

Претпоставка је да је Повић са још тројицом саучесника отео Вукојевића испред његове куће у Земуну и да је Вукојевић у возилу пружио отпор и чак успео да рани Повића. Отмичари га због тога возе до Ургентног центра и избацују Повића на асфалт. После тога настављају вожњу у правцу новобеоградских гаража код хале "Београдска арена", где избацују и Вукојевића, мењају возило и уништавају аутомобил.

Иако је пред судом дао оптужујући исказ на рачун чланова клана покојног Душана Спасојевића, Зоран Вукојевић није био под било каквом државном заштитом и о својој безбедности бринуо је сам. Његов адвокат Илија Радуловић рекао је да је Вукојевић био незадовољан начином на који га је обезбеђивала полиција, па је покушавао да преговара о изменама услова обезбеђења. Наш програм заштите сведока подразумева добровољност, а Вукојевић је одбио сарадњу са полицијом и остао без заштите. Касније се испоставило да се полиција чак ни самоиницијативно није бринула о његовој безбедности.